Dr Vladeta Jerotić bio je psihijatar i akademik, a ostavio nam je odgovore na mnoga pitanja o hrišćanstvu i čoveku. Jednu osobinu smatrao je božanskom, ali donje nije lako stići.
Dr Vladeta Jerotić, srpski akademik, psihijatar i autor mnogih knjiga o životnim, teološkim i psihološkim temama, iza sebe je ostavio brojne mudrosti koje možemo primeniti u svakodnevnom životu. Čitavu njegovu karijeru obeležila su razmišljanja o čovekovoj duši i umu, o duhovnosti. O tome je između ostalog pisao u knjizi „Hrišćanstvo i psihološki problemi čoveka”, piše Lovesensa.
Kada je reč o vrlinama koje su veoma važne i vredne za čoveka, Jerotić je isticao smirenje, kao jednu od najtežih hrišćanskih vrlina: „Može vam se desiti da vidite naizgled smirene ljude, ali to ne znači da oni zaista poznaju smirenje. Ima onih koji su introvertni, koji inače nisu skloni bilo svađi, bilo nekim burnim reakcijama. Ali ovde treba praviti razliku, jer to nije smirenje“, kaže Vladeta Jerotić. „Smirenje je kada pobediš u sebi mnogo šta što znaš da nije dobro, pa se boriš jako dugo sa tim. Teško da se može uopšte zamisliti pravo smirenje, čak i u nekom, dobrom velikom manastiru. Bilo je religioznih ljudi koji su se na kraju plašili smrti. Hrišćanstvo nam je to dalo kao ideal da pokušamo da ostvarimo potpuni mir, bar na neko određeno vreme. A traganje za mirom je težak zadatak kojem se posvećujemo tokom celog života, ali to nikako ne znači da treba da stanemo i da prestanemo da se trudimo. Kada je srce ispunjeno unutrašnjim mirom, život je odeven u radost i lakoću. Zato, iako je teško postići smirenje, neprestano treba na njemu da radimo i da ga razvijamo kao svoju vrlinu“, piše Jerotić.
I otac Tadej je poručivao: „Smirenje je božanska osobina. Smirenje gde god caruje, bilo u porodici bilo u društvu, ma gde, ono uvek iza sebe izliva božanski mir i radost.“
