Mnoge poznate ličnosti, koje su zadužile čovečanstvo sjajnim i korisnim delima i izumima, imale su neobične navike. Posebno su interesantne životne navike dva genija: Alberta Ajnštajna i Nikole Tesle.
Albert Ajnštajn je jedan od onih genija koji je izazivao pažnju gde god da se pojavi. Kao mali je zadavao brigu doktorima i roditeljima jer do treće godine nije hteo da priča. Već sa pet godina počeo je da pokazuje interesovanje za stvari koje nisu igračke.
Ajnštajn nije bio vredan đak. Preskakao je časove, a neke lekcije nije ni učio jer su mu bile dosadne. Često se svađao sa profesorima jer je učenje napamet smatrao beskorisnim.
Ali je zato genije voleo da spava. Noću i po deset sati, a preko dana je dremuckao u svojoj fotelji, držeći u ruci metalnu kašičicu, a ispod metalni poslužavnik. Probudio bi se čim bi kašičicu ispustio iz ruke a ona pala na metal. Na taj način je sprečavao sebe da zaspi dubokim snom, jer se plašio da mu nakon toga misli neće biti jasne.
Ajnštajn je znao koliko je važno hodanje i za njega su svakodnevne duge šetnje bile svetinja. Dok je radio na Univerzitetu Prinston u Nju Džerziju, svakog dana je hodao do fakulteta i nazad i tako prelazio 2,4 kilometra.
Uzor mu je bio Darvin, koji je pešačio 4,8 kilometara dnevno. On je svakog dana tri puta dnevno išao u 45-minutne šetnje.
Savremeni nutricionisti se verovatno zgražavaju na Ajnštajnove loše navike, kao što su jedenje špageta – koje su mu bile omiljeno jelo, i pušenje. Poznato je da lulu nije ispuštao iz ruke i da je uvek bio u oblaku duvanskog dima. Imao je običaj da pokupi opuške sa ulice i preostali duvan strpa u svoju lulu.
Kao već priznati naučnik, nije se pridržavao uobičajenih pravila oblačenja, pa je najčešće bio bez čarapa, a kod berberina je retko svraćao. Iako odbacivanje čarapa nije direktno proučavano u vezi s mentalnim sposobnostima, uopšteno se smatra da ležerna odeća može imati negativan uticaj na testove apstraktnog razmišljanja. Ajnštajn je tvrdio da će sve čarape da puknu na mestu palca pa da ih nema smisla ni nositi.
I dok je Ajnštajn voleo da spava, Nikola Tesla se svakog jutra budio u tri sata i radio sve do 11 uveče. Nekada se dešavalo da odspava samo dva sata, mada je ponekad znao da dremne u toku dana. Prema nekim procenama, radio je 38 godina bez pauze.
Njegovi laboratorijski asistenti su tvrdili da se dešavalo da se zbog nedostatka sna sruši usred eksperimenta ili zaspi za svojim stolom.
Njegov mozak je bio neverovatan – kažu da je imao fotografsko pamćenje, govorio je osam jezika i mogao je da zapamti celu knjigu.
Mnogi tvrde da je Tesla patio od opsesivno-kompulsivnog sindroma, a to potkrepljuju činjenicom da se bojao klica, pa je temeljno i često prao ruke i vodio računa o čistoći kako bi izbegao bolesti. Stalno je nosio rukavice, odbijao je da se rukuje i nije dozvoljavao bilo kakav fizički kontakt.
Tvrdio je da niko ne bi popio ni kap neprokuvane ili nesterilisane vode da je samo nekoliko minuta posmatrao pod mikroskopom stvorenja koja u njoj žive.
Bio je veliki ekscentrik koji je obožavao golubove, a nije podnosio žene sa prekomernom težinom i nakit bilo koje vrste, a posebno bisere.
Bio je opsednut cifrom tri, i svi rituali su bili vezani za tu cifru. Recimo, tri puta bi obišao oko zgrade pre nego što bi u nju ušao. Tokom obeda bi 18 puta savio salvetu, jer je 18 deljivo sa tri. Kada je dolazio u hotel, uvek je tražio da mu broj sobe bude deljiv sa tri, i svakog jutra je zahtevao da mu se donese 18 peškira.
Kao i Ajnštajn, i Tesla je voleo da šeta. Svakodnevno je znao da prepešači po 12 kilometara i često je vežbao i voleo da se kupa prvo toplom a onda hladnom vodom.
Smatrao je da su najveća dva problema kod ljudi prejedanje i nedovoljno vežbanje. Uglavnom je jeo dva puta dnevno. Odbijao je da jede grašak i pasulj jer sadrže sastojke koji u telu stvaraju kiselu sredinu. Ribu, iako važi za finu hranu za mozak, nije jeo jer ima mnogo fosfora.
