U mnogim kulturama smatra se simbolom ljubavi i sreće
Badem je zdravo koštunjavo voće koje po svom nutritivnom sastavu, verovali ili ne, može da zameni meso ili hleb. To je prvo voće koje cveta početkom proleća i pre nego što olista, a spominje se i u Bibliji. U mnogim kulturama smatra se simbolom ljubavi i sreće, a opisuje se i kao zaštitnik porodice, pa je dobro imati ga u dvorištu.
To verovanje potiče od starih Rimljana koji su na venčanjima na mladu i mladoženju bacali bademe kao simbol plodnosti, ljubavi i dobrog zdravlja.
Šveđani jedu badem za Božić koji sakriju u puding. Veruje se da će onaj ko ga pronađe biti srećan cele godine. Takođe, to voće je opevano i u starim srpskim pesmama kao drvo pod kojim spava hajduk Veljko dok u naručju drži prelepu devojku.
Zašto je badem zdrav
Badem je drvo iz porodice ruža i dalji je rođak breskvi, kajsija, višanja i drugog koštunjavog voća. Poreklom je iz Persije i osim slatkog badema koji se koristi u ljudskoj ishrani, postoji i gorki badem čije seme ima veću količinu cijanida i može biti otrovan ukoliko se konzumira u većim količinama. Ta vrsta badema najčešće se koristi u kozmetičkoj industriji jer njegovo ulje sadrži velike količine vitamina E, neophodnog za lepu i negovanu kožu. Gorki badem je gotovo neizostavni sastojak svih kozmetičkih preparata za ublažavanje bora i znakova starosti na koži. Koristi se i za kolače kojima daje poseban, istančan ukus.
Plod badema je koštunjav, elipsastog je oblika i izuzetno bogat nutritivnim svojstvima, pa su ga naučnici svrstali u super-hranu. Taj epitet je zaslužio jer je bogat vitaminima E, C i B1, B2, B 3, B 5, B 6 i B 9, kao i vitaminom K. Izuzetno je kaloričan, a osim nezasićenih masti, bogat je mineralima i to magnezijumom, kalcijumom i fosforom.
Ipak, iako važi za izuzetno zdravu namirnicu, badem treba uzimati u ograničenim količinama, a preporuka je da se dnevno pojede od 6 do 10 komada.
Šta sve leči?
Prema istraživanju američkih naučnika, bademi su poznati kao najdelotvorniji prirodni lek za smanjenje lošeg holesterola. Bogati su antioksidansima, monozasićenim mastima, magnezijumom i bakrom, pa poboljšavaju zdravlje srca i krvnih sudova. Jedenje badema s ljuskom pomaže u sprečavanju srčanog udara, dobar je i protiv dijabetesa tipa 2. Sadrži prirodne probiotike, pa popravlja crevnu floru, utiče na pravilan rad želuca, sprečava pojavu kamena u žuči i poboljšava moždanu aktivnost. Zbog obilja vitamina E dobar je za zdravlje kose, noktiju i kože, sprečava nastanak bora jer podstiče proizvodnju kologena i umanjuje znakove starenja. U kozmetičkoj industriji se kao osnova za brojne preparate koriste upravo bademovo mleko i ulje, koja se mogu primenjivati i kao dodatak u ishrani.
Badem je priznato sredstvo za lečenje i u narodnoj medicini. Veruje se da je šaka badema dovoljna da vas prođe glavobolja, a preporučuje se i protiv gorušice. Osim ploda badema u zdravstvene svrhe koristi se i ulje za razne vrste masaža bolnih zglobova i mišića, dok se čaj od bademovih ljuski primenjuje protiv urinarnih infekcija. Posebno se preporučuje pacijentima koji pate od ešerihije koli.
