Medicina je jedna od najvažnijih naučnih disciplina koja direktno utiče na kvalitet našeg života. Sa svojim sveobuhvatnim pristupom u očuvanju zdravlja, prevenciji i lečenju bolesti ona ima nemerljiv značaj za pojedinca i društvo u celini.
Jedna od osnovnih metoda kojima se medicina služi kako bi pomogla ljudima da budu zdravi i produžila životni vek jesu laboratorijske analize. One igraju ključnu ulogu u dijagnostici različitih bolesti i stanja. Pružaju dragocen uvid u funkcionisanje organa, hemijski sastav krvi, prisustvo specifičnih markera i mnoge druge parametre koji pomažu lekarima u postavljanju tačne dijagnoze i određivanju odgovarajućeg tretmana i terapije. Značaj laboratorijskih analiza je svakako ogroman a evo nekoliko osnovnih prednosti koje donose u prevenciji i lečenju bolesti.
#1 Kvantitativni i objektivni podaci
Laboratorijske analize pružaju precizne i merljive informacije koje pomažu lekarima da postave pravu dijagnozu. Na primer, merenjem nivoa glukoze u krvi, može se postaviti tačna dijagnoza kada je u pitanju dijabetes. Ako je rezultat analiza veći od normalnog, lekar postavlja dijagnozu i što je još važnije može u ranom periodu, dok bolest još uvek nije uznaredovala, prepisati odgovarajuće lekove.
Isto tako, određivanjem broja crvenih i belih krvnih zrnaca mogu se dobiti kvantitativni podaci koji nam indirektno govore kakvo je trenutno stanje našeg organizma. Ukoliko je broj crvenih krvnih zrnaca manji od normalnog, to može ukazati na anemiju koja se manifestuje umorom, otežanim disanjem pri naporu, glavoboljama, ubrznim radom srca pa čak i bolom u grudima.
Sa druge strane, uvećan broj belih krvnih zrnaca ili leukocita su najčešće znak neke infekcije organizma. Ovi, pre svega numerički rezultati, pomažu lekarima da brzo identifikuju problem i da prepišu odgovarajuću terapiju.
#2 Rano otkrivanje i prognoza
Laboratorijske analize igraju ključnu ulogu u ranoj dijagnostici, omogućavajući lekarima da identifikuju bolesti u ranim fazama, što značajno poboljšava šanse za uspešno lečenje.
Neki od ključnih primera rane dijagnostike uključuju tumorske markere kao što su PSA (prostata specifični antigen) za rano otkrivanje raka prostate ili CEA (karcinoembrionski antigen) za praćenje određenih vrsta karcinoma.
Osim toga, laboratorijske analize omogućavaju praćenje i drugih biomarkera koji ukazuju na povećan rizik od pojave određenih bolesti. Merenje nivoa lipida u krvi pomaže u identifikaciji pacijenata sa povećanim rizikom od srčanih oboljenja, omogućavajući lekarima da odmah preduzmu preventivne mere, prepišu terapiju i posavetuju pacijente o promenama u životnim navikama i u načinu ishrane.
Kada su u pitanju hronične bolesti poput dijabetesa, redovno praćenje nivoa šećera u krvi pomaže u održavanju bolesti kako ne bi uznapredovala i kako se ne bi stvorile dodatne komplikacije. Na taj način, laboratorijske analize imaju ključnu važnosti i u upravljanju hroničnim stanjima, čime se poboljšava kvalitet života pacijenta.
Uz to, merenje određenih markera inflamacije, poput CRP-a (C-reaktivni protein), može pomoći u identifikaciji upalnih procesa u ranoj fazi. Ukoliko su vrednosti CRP-a visoke, to je znak lekarima da brzo intervenišu i propišu odgovarajuću terapiju, ali isto tako i informacija o prognozi bolesti u smislu da li se upalno stanje smiruje ili ne.
Naravno, treba napomenuti da nisu sve laboratorije dobro opremljene i nemaju mogućnost da urade pojedine analize. Sa druge strane, postoje i one ustanove u kojima su pacijentima dostupne gotovo sve analize. One se uglavnom nalaze u većim gradovima, pa ako vam je potrebna određeno specifično testiranje, možete potražiti na internetu laboratoriju koja ga radi. U polje Google pretrage ukucajte laboratorija Beograd i sve analize koje su vam potrebne. U rezultatima ćete dobiti spisak ustanova gde možete obaviti vaša testiranja.
#3 Praćenje efikasnosti terapije
Lekari i pacijenti često traže informacije o praćenju efikasnosti terapije. Laboratorijske analize pružaju kontinuirane podatke o određenim parametrima, omogućavajući lekarima da prilagode tretman prema individualnim potrebama pacijenta.
Pre svega, merenje nivoa specifičnih biomarkera u krvi može pružiti informaciju o odgovoru organizma pacijenta na terapiju. Na primer, kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom, praćenje nivoa već pomenutog CRP-a ili sedimentacije eritrocita (SE) pomaže u proceni efikasnosti antiinflamatorne terapije. Ako se više dana nakon terapije i ponovnog davanja rezultata ovi parametri ne menjaju ili čak rastu, to znači da metod lečenja, odnosno medikamenti koji su primenjivani nisu dobri i da ih treba promeniti.
Isto tako, kod pacijenata koji se leče hemoterapijom, praćenje broja belih i crvenih krvnih zrnaca i trombocita pomaže u proceni uticaja terapije na koštanu srž i ukupnu hematološku funkciju.
Sa druge strane, farmakogenetički testovi, koji se fokusiraju na genetske varijacije koje utiču na odgovor organizma na određene lekove, takođe su važan deo laboratorijskog praćenja stanja pacijenta. Ovi testovi pomažu personalizaciji terapije i osiguravaju da pacijent dobije optimalnu dozu leka sa minimalnim neželjenim efektima.
Na kraju, mada je ovo retka praksa, treba pomenuti i da pomoću laboratorijskih analiza možemo pratiti koncentraciju lekova u krvi što je kod nekih bolesti od suštinske važnosti, posebno kada je u pitanju terapija antibioticima ili lekovima za kontrolu epilepsije.
#4 Brza reakcija na hitne situacije
U hitnim slučajevima brza reakcija je ključna za spašavanje života, a laboratorijske analize igraju važnu ulogu u pružanju pomoći pri brzoj dijagnostici. Na savremenim uređajima se danas rade biohemijske analize koje daju brze i precizne informacije medicinskom osoblju kako bi se donele važne i ispravne odluke u kritičnim momentima.
U slučaju sumnje na srčani udar, analize enzima srčanog mišića, poput troponina, pružaju neophodne informacije o stepenu oštećenja tkiva, što su dragocene informacije za lekare kako bi sprečili dalje komplikacije i uradili neophodnu intervenciju.
Isto je i kada je u pitanju trovanje ili izloženost toksičnim supstancama. Laboratorijske analize mogu brzo identifikovati prisustvo toksina u organizmu.
Na kraju, u hitnim situacijama poput ozbiljnih povreda ili usled hirurških intervencija, analizama se može brzo pratiti koagulacija krvi. Ovi podaci pomažu da se prepozna rizik od krvarenja ili stvaranja ugrušaka i da se na osnovu toga preduzmu adekvatne mere.
Značaj laboratorijskih analiza je nesporno velik za postizanje preciznih i brzih dijagnoza različitih zdravstvenih stanja. Ako se pravilno vrši testiranje, one pružaju dragocene objektivne podatke koji omogućavaju lekarima da identifikuju bolest i personalizuju terapiju. Danas nijedno ozbiljno lečenje ne može se zamisliti bez uputa doktora da se urade određene laboratorijske analize.
