Ne samo da uništava liniju i nije dobra za zdravlje, već nas ova hrana čini glupima.
Hrana u kojoj preovlađuju masti i šećer negativno utiče na kognitivnu fleksibilnost i sposobnost prilagođavanja promenama.
Istraživanje je sprovedeno na laboratorijskim miševima, oni su konzumirali hranu sa različitim nivoima šećera i masti, dok su istovremeno obavljali određene zadatke. Ovim su naučnici pratili različite fizičke i mentalne promene koje su nastale kao rezultat promena u ishrani koju su primili.
Posebna pažnja je posvećena bakterijama koje se nalaze u digestivnom sistemu miševa iz svake grupe.
„Bakterije imaju sposobnost da oslobađaju jedinjenja koja stimulišu nerve ili imuni sistem i na taj način utiču na brojne biološke funkcije“, rekla je profesorka veterinarske medicine na Institutu Linus Poling i glavni istraživač Keti Magnuson.
Posle četiri nedelje, mentalne i fizičke performanse miševa koji su konzumirali ishranu sa visokim sadržajem šećera i masti su počeli da opadaju. Najvažniji faktor koji je uticao na smanjenje moždanih sposobnosti su bakterije u digestivnom traktu.
Druga studija, u kojoj su učestvovale žene, pokazala je slične rezultate.
Tri grupe učesnika studije konzumirale su tri različite vrste jogurta– jedna je imala jogurt sa dodatkom probiotika, druga nije imala probiotike, a treća nije promenila ishranu.
Posle četiri nedelje grupe bez probiotika, ova grupa učesnika imala je lošije rezultate na kognitivnim testovima, kao i na testovima vezanim za emocije.