Registrovana dijetetičarka Ebi Šarp odlučila je da razbije neke od mitova o određenim namirnicama
„Kultura ishrane voli da demonizuje ovu hranu, ali ona zapravo može biti dobra za vas!”, rekla je registrovana dijetetičarka Ebi Šarp u video snimku koji je objavila na TikTok-u prošle nedelje. Krompir, žumanca i punomasni mlečni proizvodi nalaze se na vrhu liste „loše“ hrane koju Šarp želi da konzumirate, piše Njujork post.
Krompir: Krompir je dobio lošu reputaciju zbog visokog sadržaja ugljenih hidrata. Pored toga, mogu brzo postati nezdrave kada se prže u dubokom prženju, soli ili preliju puterom. „Krompir vas ne deblja sam po sebi“, tvrdi Šarp. On insistira da je krompir dobar izvor kalijuma, vitamina C i vitamina B6.
Prirodno su bez masti i holesterola, iako sadrže otporan skrob. To je vrsta vlakana koja je teško svarljiva, ali može pomoći u regulisanju šećera u krvi i može sprečiti gojaznost, rak debelog creva i dijabetes. Krompir je takođe veoma zasitan. Šarp je citirao studiju iz 1995. koja je pratila koliko su se ljudi osećali zadovoljni nakon što su jeli 38 različitih namirnica.
Na prvom mestu je bio kuvani krompir, koji je sedam puta zasitniji od najslabije ocenjenog namirnice, kroasana. Krompir je preporučljivo peći ili kuvati na pari i ostaviti koru jer sadrži vlakna. Umesto soli i kajmaka, za bolji ukus posegnite za koparom, origanom, svežim vlascem, crnim lukom u prahu, belim lukom u prahu ili običnim jogurtom.
Žumanca: Uvek možete kombinovati svoj krompir sa žumancima za ukusniji pire krompir. „Mislim da je kultura ishrane predugo prikazivala žumance kao masne holesterolske bombe koje će odmah očvrsnuti vaše arterije“, objašnjava Šarp. Žumance velikog jajeta ima 200 miligrama holesterola, ali, kako ističe Šarp, „sada znamo da holesterol u ishrani ne utiče baš na holesterol u našoj krvi“.
Univerzitet Harvard izveštava da najveći uticaj na holesterol u krvi, indikator srčanih oboljenja i rizika od moždanog udara, nije količina holesterola koju jedete, već masti i ugljeni hidrati koje jedete. Šarp kaže da se žumanca „pohvale“ ključnim hranljivim sastojcima poput vitamina D i holina, koji su važni za funkciju mozga i nervnog sistema, i sadrže do polovine proteina celog jajeta.
Punomasni mlečni proizvodi: Konačno, Šarp hvali punomasne fermentisane mlečne proizvode kao što je jogurt zbog njihovog sadržaja konjugovane linolne kiseline, koja može poboljšati osetljivost na insulin i smanjiti telesnu masnoću, butirata, koji je dobar za zdravlje creva, i gangliozida, koji su ključ za razvoj mozga.
„Nedavna istraživanja takođe nisu otkrila povezanost između punomasnih mlečnih proizvoda i kardiovaskularnih bolesti, dok su druge studije otkrile da punomasni mlečni proizvodi mogu zapravo smanjiti rizik od gojaznosti i povećanja telesne težine“, kaže Šarp. Harvard preporučuje kombinovanje nemasnih mlečnih proizvoda sa punomasnim, kao što je čaša mleka od jednog procenta masti ili obranog mleka i punomasnog jogurta. „Mislim da imamo mnogo mitova koje treba razbiti“, zaključuje Šarp.
