Pravilna ishrana može pomoći u održavanju zdravlja štitne žlezde i prevenciji potencijalnih poremećaja
Štitna žlezda igra ključnu ulogu u regulaciji hormona u telu, oslobađajući trijodtironin (T3) i tiroksin (T4), prema Endokrinološkom društvu SAD-a. Kada dođe do disbalansa, bilo da je štitna žlezda hiperaktivna ili hipoaktivna, mogu se javiti različite bolesti poput hipotireoze, hipertireoze i Hašimotove bolesti.
S obzirom na to da štitna žlezda utiče na mnoge funkcije tela, važno je uključiti hranljive namirnice koje podržavaju njeno zdravlje u ishranu. Dijetetičari i nutricionisti za „Eating Well“ preporučuju sledeće namirnice za poboljšanje funkcije štitne žlezde i objašnjavaju koje bi trebalo izbegavati:
Najbolje namirnice za zdravlje štitne žlezde
Brazilski orah: Ovi orašasti plodovi su bogati selenom, ključnim mineralom za zdravlje štitne žlezde. Dijetetičarka Josten Fish savetuje da se jede jedan brazilski orah dnevno.
Morske alge: Sadrže visok nivo joda, koji je esencijalan za pravilno funkcionisanje štitne žlezde. Međutim, prekomeran unos joda može biti štetan, posebno kod osoba sa Hašimotovom bolešću, pa je važno konsultovati se sa lekarom pre nego što se poveća unos joda.
Jaja: Odličan su izvor proteina, vitamina B12 i holina. Sadrže selen, jod i tirozin, esencijalnu aminokiselinu koja pomaže u proizvodnji hormona štitne žlezde.
Govedina: Osim što je bogata proteinima, gvožđem i vitaminom B12, govedina pruža cink, mineral važan za zdravlje štitne žlezde i imunološki sistem.
Lisnato zeleno povrće: Spanać i drugo lisnato povrće bogati su antioksidansima i vitaminima B, koji pomažu u zaštiti štitne žlezde od oksidativnog stresa i podržavaju njen metabolizam.
Namirnice koje treba izbegavati
Soja: Proizvodi od soje mogu ometati efikasnost lekova za štitnu žlezdu kod osoba sa hipotireozom. Preporučuje se da se soja konzumira najmanje sat vremena nakon uzimanja lekova.
Kofein: Kafa i energetska pića mogu pogoršati simptome hipertireoze i uzrokovati anksioznost i ubrzane otkucaje srca.
Sirovo povrće iz porodice kupusnjača: Povrće poput brokolija, karfiola i kelja sadrži goitrogene koji mogu uticati na funkciju štitne žlezde. Kuvanje smanjuje njihov negativan uticaj.
Namirnice bogate dodatim šećerom: Povezuju se sa poremećajima štitne žlezde i dijabetesom, pa ih je najbolje izbegavati kako bi se održao stabilan nivo šećera u krvi.
Trans-masti: Nalaze se u prženoj hrani, margarinima i nekim grickalicama. Ove masti mogu uticati na funkciju mozga i štitne žlezde, pa je preporučljivo smanjiti njihov unos.
Štitna žlezda igra ključnu ulogu u regulaciji hormona u telu, oslobađajući trijodtironin (T3) i tiroksin (T4), prema Endokrinološkom društvu SAD-a. Kada dođe do disbalansa, bilo da je štitna žlezda hiperaktivna ili hipoaktivna, mogu se javiti različite bolesti poput hipotireoze, hipertireoze i Hašimotove bolesti.
S obzirom na to da štitna žlezda utiče na mnoge funkcije tela, važno je uključiti hranljive namirnice koje podržavaju njeno zdravlje u ishranu. Dijetetičari i nutricionisti za „Eating Well“ preporučuju sledeće namirnice za poboljšanje funkcije štitne žlezde i objašnjavaju koje bi trebalo izbegavati:
Pravilna ishrana može pomoći u održavanju zdravlja štitne žlezde i prevenciji potencijalnih poremećaja. Uvek je najbolje konsultovati se sa stručnjakom za nutriciju ili lekarom pre nego što napravite značajne promene u ishrani.
