Naučnici sa Harvarda otkrili su da su slatka pića i prerađeno meso jedine ultra-obrađene namirnice koje povećavaju rizik od srčanog i moždanog udara.
Istraživanje je koristilo podatke prikupljene od medicinskih sestara i zdravstvenih radnika kako bi ispitali rizik od kardiovaskularnih bolesti, srčanih bolesti i moždanog udara uzrokovane konzumacijom različite ultra-prerađene hrane.
Šta je ultra-prerađena hrana?
Ultra obrađena hrana sadrži mnogo masti, šećera i soli, malo proteina i vlakana i sadrži veštačke boje, zaslađivače i konzervanse.
Izraz obuhvata hranu koja sadrži sastojke koje osoba ne bi dodala kada kuva kod kuće — kao što su hemikalije, boje i konzervansi. Gotova jela, sladoled, kobasice, pržena piletina i kečap su neki od najpopularnijih primera.
Razlikuju se od prerađene hrane, koja se obrađuje da bi duže trajala ili poboljšala ukus, kao što su suvomesnati proizvodi, sirevi i svež hleb. Ultra-obrađena hrana, kao što su kobasice, žitarice, keks i gazirana pića, formulisana je uglavnom ili u potpunosti od supstanci i aditiva dobijenih iz hrane.
Takva hrana je obično puna šećera, ulja, masti i soli, kao i aditiva, kao što su konzervansi, antioksidansi i stabilizatori, koji takođe poboljšavaju ukus.
Po svaku cenu izbegavajte zaslađena pića, salame, viršle…
Međutim, ispostavilo se da nisu sve namirnice ove vrste tako nezdrave kao što se misli. Jogurt, hleb i žitarice od celog zrna, kao i neke grickalice zapravo smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti – a zaslađene napitke i hranu poput salama, kobasica i viršle treba izbegavati po svaku cenu.
„Veliki je problem što se toliko hrane klasifikuje kao ultra-prerađeno, jer određene namirnice kao što su jogurt, sos od paradajza ili hleb od celog zrna zapravo imaju potencijalne zdravstvene koristi zbog visokog sadržaja vlakana, vitamina i minerala“, rekao je autor studije, profesor Ganter za Daily Mail i dodao:
„Većina studija pokazuje da ljudi koji konzumiraju mnogo bezalkoholnih pića sa visokim sadržajem šećera imaju veću verovatnoću da razviju dijabetes, gojaznost i druge bolesti. Dakle, kada je reč o srčanim oboljenjima, podaci pokazuju da veliki uticaj imaju zaslađena pića i mesne prerađevine, dok je ostalo neutralno.’
