Izloženost pesticidima koji se koriste u poljoprivredi mogla bi biti štetna kao i pušenje kada je u pitanju povećanje rizika od određenih vrsta raka, pokazalo je istraživanje.
Pesticidi koji se koriste za suzbijanje korova, insekata i drugih štetočina mogu da se zalepe za naše voće i povrće i prodre u naše vodene puteve, što znači da ih skoro svi – u malim količinama, ali redovno – unosimo u svoje telo, piše Newsweek.
Zdravstveni efekti ovih hemikalija zavise od vrste pesticida. Neki, kao što su organofosfatni i karbamatni pesticidi, povezani su sa neurološkim i hormonskim poremećajima, dok drugi povećavaju rizik od raka.
„Sve je sve više dokaza o povezanosti određenih vrsta raka i određenih pesticida, posebno kod ljudi koji redovno rade direktno sa njima. Ali nauka tek treba da utvrdi tačnu prirodu te veze, tako da je debata još uvek otvorena“, rekao je Teri Slevin, izvršni direktor Udruženja za javno zdravlje Australije.
„Za neke pesticide, postoje jaki dokazi o povezanosti sa rakom – poput pesticida lindana i ne-Hodžkinovog limfoma“, rekao je Slevin, koji nije bio uključen u studiju i profesor je emeritus na Australijskom nacionalnom univerzitetu i promočnik profesora na Nacionalnom istraživačkom institutu na australijskom univerzitetu Curtin.
‘Koktel’ hemikalija
U novoj studiji, objavljenoj u časopisu Frontiers in Cancer Control and Society, istraživači sa Univerziteta Rocky Vista u Koloradu koristili su podatke o populaciji iz cele zemlje kako bi procenili povezanost između izloženosti pesticidima i rizika od razvoja različitih vrsta raka.
U analizi je uočeno 69 različitih pesticida, uz pojašnjenje da u stvarnom svetu ljudi verovatno neće biti izloženi jednom pesticidu, već „koktelu” različitih hemikalija, specifičnih za poljoprivredu njihovog regiona.
Nakon kontrole potencijalno zbunjujućih varijabli (kao što su stopa pušenja i socioekonomski status), utvrđeno je da je život u zajednicama sa visokom poljoprivrednom proizvodnjom i izloženošću pesticidima povezan sa razvojem ne-Hodžkinovog limfoma, leukemije i raka mokraćne bešike, debelog creva, pluća i pankreasa.
„Naša studija je pokazala najjaču povezanost između određenih načina upotrebe pesticida i ne-Hodžkinovog limfoma. Efekti pesticida na ove vrste raka bili su značajniji od efekata pušenja“, kaže studija.
Pitanje metode
Međutim, neki naučnici koji nisu bili uključeni u studiju smatraju ova poređenja pogrešnim.
„Tvrdnja da bi dugotrajna izloženost pesticidima mogla da poveća učestalost raka koliko i pušenje je obmanjujuća jer rak pluća nije osnova zapažanja“, rekao je Bernard Stjuart, profesor pedijatrije na Univerzitetu Novi Južni Vels, a prenosi Jutarnji.hr.
„To što se zapažanje odnosi samo na ne-Hodžkinov limfom, leukemiju i rak mokraćne bešike u velikoj meri poništava tvrdnju jer pušenje ne uzrokuje ne-Hodžkinov limfom ili leukemiju osim akutnog mijeloidnog tipa“, rekao je on.
Slevin je rekao da se na ovom nivou analize još ne može sugerisati da je rizik uporediv sa duvanom, koji uzrokuje više od 8 miliona smrti širom sveta svake godine.
Neki takođe brinu o metodama koje su korišćene da se dođe do ovih nalaza.
„Ovaj rad pokušava da identifikuje rizike od raka od upotrebe pesticida ispitivanjem stope raka u američkim okruzima sa njihovim stopama upotrebe pesticida“, rekao je Ian Musgrave, viši predavač medicine na australijskom univerzitetu Adelaide.
„Ovo pokazuje povezanost, ali ne i uzročnost. Glavni problem je što ne postoji stvarna kvantifikacija izloženosti i pretpostavlja se da je lokalni nivo poljoprivredne upotrebe jednak izloženosti svih ljudi u tom okrugu.’
Oliver Džons, profesor hemije na australijskom univerzitetu RMIT, rekao je da, iako su rezultati „provocirali razmišljanje“, istraživanje nije bilo bez ograničenja i „ne bi trebalo da bude razlog za paniku“.
