Ovu bolest često ne odaju nikakvi simptomi, a ako se na vreme ne otkrije može da prouzrokuje mnogo problema
U Srbiji skoro svaka šesta, sedma osoba ima hroničnu autoimunu upalu štitne žlezde, poznatu kao Hašimoto tiroiditis (HT). Na ovu bolest ukazuju bezvoljnost i umor, što mogu biti i simptomi drugih bolesti, stoga se najčešće otkriva slučajno, a leči doživotno.
Uzroci još uvek nisu poznati, ali se pretpostavlja da utiču genski faktori, manjak selena i vitamina D, kao i zagađenje iz vode i vazduha.
Kao sinonimi za Hašimoto tireoiditis koriste se i nazivi hronični limfocitni ili autoimuni tireoiditis.
Hašimoto se javlja blago i postepeno
Ovu bolest često ne odaju nikakvi simptomi, a ako se na vreme ne otkrije može da prouzrokuje mnogo problema. Osoba slabo spava, a pospana je, brzo se zamara, nekada se javi i lupanje srca, a napretkom bolesti moguće je opadanje kose, gojenje, itd.
– Hašimoto je prvi put opisao japanski lekar Haraku Hašimoto 1912.godine. Otuda i naziv ovog stanja. Spada u grupu organ specifičnih autoimunih oboljenja štitaste žlezde, pored Graves-Basedovljeve bolesti i vodeći je uzrok hipotireoidizma, to jest smanjene funkcije štitaste žlezde.
Reč je o autoimunom oboljenju štitaste žlezde, koje se najčešće, ali ne i uvek, karakteriše uvećanjem štitaste žlezde, limfocitnom infiltracijom parenhima i prisustvom antitela specifičnih za tireoidne antigene – kaže za eKlinika portal internista-endokrinolog, naučni savetnik, dr sci. med. Zorica Rašić Milutinović.
Genetska predispozicija nije dovoljna
Smatra se da ovaj proces nastaje usled uticaja virusa, infekcija, hroničnog stresa i drugih faktora spoljne sredine.
– Za nastanak Hašimoto tireoiditisa genetska predispozicija sigurno nije dovoljna. Verovatno je značajan i uticaj faktora spoljašnje sredine, koji se brzo menjaju. Dokaz su homozigotni (jednojajčani) blizanci gde se bolest manifestuje kod samo 50 odsto njih, što potvrđuje koliki je uticaj spoljašnje sredine.
Italijanska studija sa profilaksom (prevencijom) jodom pokazala je 2 do 4 puta veću učestalost HT u regiji siromašnoj ovim elementom. A nedovoljan unos selena ishranom, može dovesti do pogoršanja HT – kaže dr Rašić Milutinović i podseća da selena ima u pivskom kvascu, pšeničnim klicama, orahu i brazilskom orahu, govedini, iznutricama, jajima, puteru, belom luku, soji, ribi, morskim plodovima, integralnim proizvodima od celog zrna.
Dr Rašić Milutinović ističe da je u Evropi, u poslednjih 30 godina, smanjen unos selena za 50 odsto, a studije su pokazale da je i vitamin D snižen kod osoba sa HT.
– Uticaj pušenja i konzumiranja alkohola još uvek je kontraverzan, mada umeren unos alkohola za sada pokazuje zaštitni uticaj od HT – kaže dr.
Bolest češće pogađa žene
Ova bolest četiri do deset puta češće pogađa žene, a kliničke manifestacije su značajno ređe prisutne, hipotireoidizam (smanjen rad štitne žlezde) javlja se kod 20 do 30 odsto obolelih.
– Najčešće se sreće u srednjim godinama, a broj obolelih raste sa životnim dobom. Pretpostavljalo se da je veća učestalost kod žena vezana za pol, to jest X hromozom, mada nema ubedljivih dokaza za to. Ustanovljen je nedostatak T regulatornih ćelija (odnose se na ćelijski imunitet) koje mogu prouzrokovati tireoidnu inflitraciju limfocitima karakterističnom za HT sa hipotireoidizmom – objašnjava dr Rašić Milutinović.
Uticaj epigenetske modifikacije
Dr Rašić Milutinović kaže da u Srbiji ne postoje precizni podaci o broju obolelih, ali da se može pretpostaviti da se učestalost bolesti povećava zbog uticaja okoline (hrana, sastav zemljišta odnosno vode,vazduha). Usled epigenetske modifikacije kod genetski osetljivih osoba javlja se HT, ističe ona.
Epigenetika (od grčkog, epi = preko, iznad, izvan) označava, sve ono što utiče na menjanje gena, a nije posledica promena u samom genetičkom kodu.
– Primer alteracije gena epigenetskim mehanizmom je inaktivacija jednog X hromozoma kod žena, što rezultira pojavom autoimunih oboljenja.
Postoji sve veći broj dokaza da faktori spoljašnje sredine mogu uzrokovati epigenetsku modifikaciju koja kod genetski osetljivih osoba može prouzrokovati autoimuno oboljenje štitaste žlezde, uključujući i HT. Epigenetska modifikacija se odigrava u toku čitavog života, počev od prenatalnog perioda pa sve do duboke starosti – kaže dr Rašić Milutinović.
Lokalni i sistemski simptomi
Klinička slika Hašimoto tireoiditisa ispoljava se lokalnim i sistemskim simptomima.
– Otuda izmenjen glas kod nekih pacijenata, otežano disanje i gutanje. Sistemske manifestacije su mnogo češće i odnose se na stanje hipotiroiditizma, koje se skoro uvek ispolji u HT i obuhvata skoro sve organe i tkiva.
Javlja se umor, pospanost, nepodnošenje hladnoće, hronični zatvor, suva kože, nokti su lomljivi, kosa opada. U poslednje vreme se nekada dijagnostikuje i takozvani subklinički oblik, gde kliničkih manifestacija gotovo i nema i tada nije potrebna primena L tiroksina – navodi dr Rašić Milutinović.
Mogući i poremećaji pamćenja i grčenje mišića
Kako bi se ustanovila dijagnoza određuje se prisutnost antitireoidnih antitela (TPO), nivo tireoidnih hormona u krvi i TSH, koji stimuliše rad štitaste žlezde. Postoji nekoliko kliničkih oblika Hašimoto tireoiditisa – bezbolni tireoiditis, bolni tireoiditis, postpartalni tireoiditis i Hašimoto encefalopatija.
– Bezbolni i postpartalni tireoiditis su prolazne forme, zbog tranzitornog autoimunog poremećaja, dok u Hašimoto encefalopatiji postoji često poremećaj pamćenja, promena ponašanja, opšta slabost, grčenje mišića – kaže dr Rašić Milutinović.
Posebno osetljive grupe
Hroničnu upalu štitne žlezde prati veoma visok nivo antitela, a bolest se najčešće i otkriva pri biohemijskoj analizi krvi. Jedan deo pacijenata,na primer, ima i pridružene bolesti. Zato je u cilju ranog otkrivanja bitno obavljati preventivne preglede.
– Neretko, kod izvesnih bolesnika, Hašimoto tireoiditis javlja se udružen sa drugima autoimunim endokrinopatijama, takozvanim poliglandularni autoimuni sindrom. Najćešće sa dijabetesom tip 1, Adisonovom bolesti, autoimunim gastritisom, pernicioznom anemijom, ulceroznim kolitisom, hipogonadizmom, vitiligom, alopecijom – ističe dr Zorica Rašić Milutinović i dodaje da neki pacijenti imaju udružena 3 i više oboljenja, s tim da se bolesti na javljaju u isto vreme.
– Ova oboljenja se javljaju u detinjstvu, a maksimum je između 25. i 40. godine, i to kod žena. Otuda je kod osoba sa jednim od ovih oboljenja neophodno povremeno obavljati preventivne preglede u cilju ranog otkrivanja prisustva Hašimoto tireoiditisa – navodi doktorka.
Pregled pre trudnoće
Preventivni pregledi se savetuju osobama sa porodičnom anamnezom sa bilo kojom drugom autoimunom bolešću.
– Bilo bi dobro da preventivne preglede urade osobe sa bilo kojom drugom autoimunom bolesti. Pregled se savetuje i ženama koje planiraju trudnoću, kao i neposredno po saznanju da su u drugom stanju. Veoma je važno je pratiti tok bolesti kako bi se pravovremeno uvela terapija, supstitucija hormonom štitaste žlezde L-tiroksinom, ako je funkcija štitaste žlezde nedovoljna kod hipotireoidizma.
– To je naročito važno u trudnoći i mora se pratiti nivo hormona u toku cele trudnoće i uvesti ako je potrebna terapija, kako bi se izbegla moguća neurološka i intelektualna oštećenja ploda – naglašava dr Rašić Milutinović.
Jod se, ipak, ne savetuje
– Lečenje podrazumeva, pre svega, lečenje hipotireoidizma supstitucionom terapijom L tiroksinom. Kod pacijenata kojima nije potrebna nadoknada hormona uvodimo oligoelemente, najpre selen.
Poznato je da je štitasta žlezda najveći rezervoar selena u telu. Vitamin D se pokazao, takođe, efikasnim u snižavanju koncentracije antitela kod pacijenata sa HT. Jod se, ipak, ne savetuje u suplementaciji, jer se pokazalo da su veće koncentracije joda povećavale nivo antitela i pogoršavale funkciju štitaste žlezde kod HT – naglašava Rašić Milutinović.
