Vojnici i ronioci mogu dugo da vežbaju zadržavanje daha, a svetski rekord bez disanja je skoro 25 minuta.
Ako možete da zadržite dah 60 sekundi, to znači da imate bolja pluća od 95 odsto populacije, tvrdi video test koji je brzo postao viralan. Na društvenim mrežama ima mnogo takvih testova, a u jednom se kaže da je zadržavanje vazduha ‘samo’ 40 sekundi takođe dobar rezultat koji postiže većina vojnika, piše Dejli mejl.
„Stručnjak za disanje” Gideon Horner, koji na Instagramu ima više od 50.000 pratilaca, objavio je test i rekao da vežbe disanja pomažu i kod anksioznosti.
U svom postu, Horner zadržava dah jedan minut dok tajmer odbrojava 60 sekundi, od A do B.
„Ako možete da zadržite dah od A do B, imate bolji kapacitet pluća i bolju toleranciju na CO2 od 95 procenata populacije.“
Nije objašnjeno odakle Horneru ove brojke, ali mnogi koji su isprobali izazov rekli su da ih je umalo poslao u „rani grob“ ili da su „videli svoju baku“ dok su pokušavali.
Ipak, neki su se hvalili da su u grupi od 5 odsto ljudi koji mogu da izdrže bez vazduha čitav minut.
„Uspeo sam bez problema. Mogao sam i duže. Imam 78 godina“, napisao je jedan komentator.
„Imam 51 godinu i skoro sam uspeo! Propustio sam 5 sekundi!’
Međutim, treba reći da kapacitet pluća uveliko varira od pojedinca do pojedinca i lekari ga ne smatraju dobrim pokazateljem ukupnog zdravlja pluća.
Studije su pokazale da prosečna osoba može da zadrži dah između 30 i 90 sekundi, iako to varira.
Faktori koji utiču na ovo su starost, pušački status, opšta kondicija i, što je najvažnije, tolerancija na nelagodnost.
Ovo poslednje znači da lekari obično ne smatraju da je sposobnost osobe da zadrži dah dobar pokazatelj zdravlja disajnih puteva, prenosi Jutarnji.hr.
Nepouzdan test
Iako je tokom Prvog svetskog rata test zadržavanja daha korišćen kao mera fizičke spremnosti vojnika, stručnjaci su shvatili da to nije dobra mera fizičkog zdravlja.
To je delimično zato što ljudi mogu da vežbaju zadržavanje daha i duže izdrže nelagodnost, što rezultate čini nepouzdanim. Zato danas lekari obično koriste nešto što se zove spirometrijski test za procenu zdravlja pluća.
Prilikom ovih pregleda pacijent ima klip na nosu i cev postavljen ispred usta. Zatim, dišući samo na usta, mašina beleži količinu vazduha koju osoba može da udahne i izdahne. Ovo se koristi da se vidi da li osoba dobija dovoljno kiseonika sa svakim udahom.
Vojnici i ronioci mogu dugo da vežbaju zadržavanje daha, a svetski rekord bez disanja je skoro 25 minuta.
Takođe treba napomenuti da zadržavanje daha nije potpuno bezopasno. Ljudi se mogu onesvestiti i povrediti se, doživeti napad ili čak oštećenje mozga.
Kada neko zadrži dah, ne samo da se zaustavlja dotok kiseonika neophodnog za život, već i izbacivanje ugljen-dioksida. CO2 počinje da se akumulira u krvno-moždanoj barijeri, mreži krvnih sudova i tkiva koje služi kao zaštitni sloj koji oblaže unutrašnjost mozga.
Ovo može izazvati pad osetljive pH ravnoteže krvi, što podstiče mozak da pošalje signal plućima da hitno udahnu.
