Novo istraživanje sugeriše da jednostavnim dodavanjem meda u nezaslađen jogurt možete značajno povećati njegova probiotička svojstva.
Ovo otkriće bi moglo da promeni način na koji razmišljamo o našim svakodnevnim navikama u ishrani, posebno ako tražimo prirodne načine da poboljšamo zdravlje probave. Studija, koju je vodila nutricionistkinja Hana Hošler sa Univerziteta Ilinois Urbana-Šampejn, istražuje kako kombinacija jogurta i meda, popularne u mediteranskoj ishrani, utiče na održivost korisnih bakterija u našem sistemu za varenje.
Mediteranska ishrana je odavno poznata kao jedna od najzdravijih na svetu, zahvaljujući visokom udelu zdravih masti iz ribe, maslinovog ulja i orašastih plodova, kao i smanjenoj potrošnji crvenog mesa. Iako mlečni proizvodi nisu u prvom planu, značajnu ulogu imaju sir i jogurt, često u kombinaciji sa medom. Jedan od omiljenih doručka u Grčkoj je grčki jogurt sa medom i orasima.
Neki jogurti su obogaćeni probiotičkim kulturama, kao što je Bifidobacterium animalis, koje podržavaju zdravlje probavnog sistema i imunitet. Poznat po svojim antibakterijskim svojstvima, med deluje i kao prebiotik, podstičući rast korisnih bakterija u telu.
„Naši digestivni enzimi pomažu u razgradnji hrane, ali takođe smanjuju broj živih bakterija. Naš cilj je bio da istražimo da li med može da pomogne probiotičkim kulturama da prežive put kroz digestivni sistem“, objašnjava Hošler.
Med kao idealan dodatak jogurtu
U prvoj fazi istraživanja, naučnici su izvršili laboratorijska ispitivanja četiri vrste meda – lucerke, heljde, deteline i cveta pomorandže – kako bi ispitali njihov uticaj na održivost Bifidobacterium animalis u jogurtu tokom varenja. Pokazalo se da med od deteline ima najveći pozitivan uticaj na opstanak ovih korisnih bakterija u crevima.
U daljoj studiji, 62 zdrava odrasla ispitanika konzumirala su jogurt sa medom od deteline dve nedelje, a zatim termički obrađen jogurt. U drugom delu eksperimenta, 36 učesnika je konzumiralo jogurt zaslađen šećerom. Rezultati su pokazali da med značajno podržava opstanak probiotičkih kultura u crevima. Iako istraživanje nije zabeležilo promene u trajanju digestivnog procesa, učestalosti pražnjenja creva, raspoloženju ili kognitivnim funkcijama učesnika, Hošler smatra da bi to moglo da bude povezano sa opštim zdravstvenim stanjem ispitanika i ističe potrebu za daljim istraživanjem. .
„Zaključili smo da dodavanje kašičice meda u jogurt može pomoći da probiotici prežive. Međutim, treba napomenuti da je med dodatni šećer, pa je važno paziti na ukupan unos šećera kako biste održali zdravu telesnu težinu. Dodavanje male količine med do nezaslađenog jogurta, to je ukusna kombinacija koju možete uključiti u svoju ishranu“, zaključuje Hošler.
