Stručnjaci su nedavno upozorili na sveprisutnu opasnost od falsifikovanih začina, što je kod potrošača izazvalo zabrinutost zbog potencijalnih zdravstvenih problema.
Iako su začini dostupni u zgodnim pakovanjima i lako dostupni u supermarketima, postoji rizik da se suočimo sa nepoštenim praksama koje ne utiču samo na kvalitet, već i na bezbednost hrane.
Falsifikovanje začina uključuje praksu proizvođača da dodaju jeftine ili nepoznate supstance dobro poznatim začinima, kao što su šafran ili kurkuma. Ova praksa im omogućava da povećaju svoje profitne marže, dok istovremeno obmanjuju potrošače da misle da kupuju kvalitetne proizvode.
Prema istraživanju Agencije za standarde hrane, čak 13% začina u Velikoj Britaniji sadrži mešavine sastojaka koji nisu navedeni na etiketama, uključujući neželjene aditive kao što su sintetička vlakna, komadići insekata, pa čak i buđ, piše LADbible.
Ovo pitanje nije novo; istorija falsifikovanja začina datira kroz istoriju trgovine. Iako može zvučati kao manji problem, posledice mogu biti ozbiljne, posebno za osobe sa alergijama ili specifičnim zdravstvenim stanjima.
S obzirom na sve ovo, pojedini začini su posebno izloženi riziku od falsifikovanja. Najnoviji izveštaj otkriva sedam najproblematičnijih začina na koje potrošači treba da budu posebno oprezni.
Najugroženiji začini
Šafran: Ovaj cenjeni začin se često falsifikuje. Lažni šafran može da sadrži boje, pamučne niti i svilu od kukuruzne ljuske, što ga čini daleko jeftinijim od pravog šafrana.
Crni biber: Kao jedan od najčešće korišćenih začina, zabrinjavaju su nalazi Evropske komisije koja je utvrdila da je 70 od 421 uzorka kontaminirano. Čak su i sušene bobice papaje i semena prodavali kao lažni biber u zrnu.
Origano: Prema istraživanju Agencije za standarde hrane, oko 27% sušenog origana ne ispunjava očekivanja. Listovi masline su se često koristili za povećanje težine i zapremine origana.
Kurkuma: Ovaj popularni začin može da sadrži veštačke boje, a ponekad čak i žutu kredu kao dodatak, što ga čini neprijatnim izborom za kuvanje.
Kumin: Studije su pokazale da oko 5% uzoraka kima sadrži tragove senfa, što predstavlja ozbiljan rizik za osobe sa alergijama.
Cimet: „Pravi“ cimet je teško pronaći; Umesto toga, često se prodaje jeftinija kora kajsije, koja može da sadrži toksičnu supstancu kumarin.
