Alison Feler u proseku je spavala 5 sati dnevno i to joj je bilo sasvim dovoljno da može normalno da funkcioniše. Budila bi se u 5 ujutro kako bi otišla na trčanje, nakon posla je šetala gradom sa dečkom i prijateljima, a uvečer bi još imala dovoljno energije da ode na piće ili u neki klub.
Kada je navršila 31 godinu i kada su joj otkrili Hronovu bolest, shvatila je da njeno telo više ne može da izdrži takav ritam. Bez popodnevnog sna nije mogla da izdrži dan, a izlaske je morala da zameni čašom vina u pidžami. Zbog bolesti je počela da se budi tokom noći, a i stres na poslu se povećao što je dodatno uticalo na njen san.
Odlučila je da pokuša sa tabletama za spavanje. Prvu noć se naspavala kao nikad u životu, ali znala je da ne sme da nasedne i da postane zavisna. Ipak, nije mogla da izdrži pa je uzimala tablete češće nego što je trebala. Odlučila je da se obrati lekaru i stručnjaku za san i promeni svoje navike spavanja.
Kupila je novu posteljinu i ćebe i tako učinila krevet ugodnijim mestom za spavanje. Takođe uzela je i čak šest novih jastuka i odabrala one koji najbolje odgovaraju njenim navikama spavanja. „Spavam na leđima pa sam uzela neke tvrđe jastuke kako se ne bih okretala na stomak tokom noći“, otkrila je.
Izbacila je psa iz kreveta. „Iako obožavam kad je naš pas s nama u krevetu, shvatila sam da bolje spavam kad ga nema“, kaže.
Promenila je i seksualne navike. Naime, žene seks često razbudi, za razliku od muškaraca kojima je to izvrstan način da brže zaspe. Zbog toga je vodila ljubav sa dečkom samo ujutro, ali shvatila je da i na njen san seks deluje pozitivno, tako da su se vratili na stare navike, napisala je za Women’s Health.
Kupila je pravu pidžamu. „Dotad sam spavala u bilo čemu što bi mi došlo pod ruku, ali onda mi je doktor rekao da to nije dobro. Trebali bismo da imamo neku vrstu uniforme za san, i zbog higijene i zbog psihološkog faktora“, kaže. Odbacila je mobilni i čitanje vesti pre spavanja, to je veoma bitno za dobar i čvrst san.
Nakon svih tih promena, tačno mesec dana kasnije, potpuno je zaboravila na tablete za spavanje i sada zaspi čim joj glava dotakne jastuk. San joj je toliko čvrst da joj više ne smeta ni pas u krevetu, a kvalitet života joj se poboljšao.
