Dok zova polako dostiže svoj puni cvat, srpske porodice počinju potragu za cvetovima ove biljke, daleko od gradske gužve. Berba cvetova zove zahteva posebne uslove – sunčan dan bez kiše, najmanje tri dana pre branja.
U Srbiji, već decenijama, pravi se sirup od zove, starinski recept koji je postao deo srpske kulture. Cvetovi se potapaju u hladnu izvorsku vodu, obogaćenu šećerom.
Zašto je zova toliko cenjena kao lekovita biljka?
Bogata je glukozom, taninima, flavonoidima, karotenima, rutinom i vitaminom C, koji su ključni za jačanje imuniteta.
Flavonoidi su posebno dragoceni jer pružaju moćna antioksidativna svojstva, pomažući u borbi protiv prehlade, gripa i drugih infekcija. Zova je saveznik u borbi protiv polenskih alergija u proleće, dok se njen sok koristi za olakšanje simptoma astme i upale disajnih puteva.
Osim toga, zova može pomoći u lečenju akni, čireva, konjunktivitisa i kožnih osipa. Njena diuretička i laksativna svojstva, zajedno sa sposobnošću da podstakne znojenje, čine je korisnom za zdravlje bubrega i kao podršku u procesu mršavljenja.
Sok od zove
Potrebno:
20 cvetova zove;
1 litar vode;
800 g šećera,
sok od 1 limuna.
Priprema: U 1 litru hladne vode potopiti 20 cvetova sveže zove. Neka stoji na hladnom mestu, ali ne u frižideru, 24 sata. Procediti, dodati 800 grama šećera i sok od 1 limuna i ostaviti da odstoji još 24 sata. Povremeno promešati, da se šećer rastopi. Procediti kroz duplu gazu i sipati u boce.
Ovaj sok se pije razređen sa vodom, a možete koristiti i mineralnu gaziranu vodu za pripremu soka.
