Dijetetičarka Elis Homan objašnjava da na salo na stomaku utiču faktori kao što su godine, genetika, spavanje, vežbanje i ishrana.
„Konzumiranje više kalorija nego što sagorite može uzrokovati nakupljanje masnoće“, rekla je za Parade.
Gde se masti talože, mogu odrediti faktori kao što su genetika i određena zdravstvena stanja, kao i stil života, uključujući vrste hrane koju jedemo i nivo aktivnosti.
„Budući da visceralna masnoća u području stomaka nije nešto što možete stisnuti rukama, već je dublje u vašem telu, može imati značajan uticaj na vaše zdravlje, uključujući povećanje rizika od razvoja dijabetesa tipa 2 i bolesti srca“, ističe nutricionistkinja Džeki Njugent.
Homan dodaje da su namirnice s visokim udelom zasićenih masti takođe uobičajeni krivci.
Za razliku od prerađene hrane i hrane s visokim udelom zasićenih masti, orašasti plodovi su nutritivno bogata hrana koja uključuje kombinaciju zdravih masti, proteina, vlakana, vitamina i minerala, objašnjava Homan.
„Uopšteno, konzumacija oko 28 do 30 grama orašastih plodova najmanje tri puta nedeljno može pomoći u smanjenju pojave viška masnoće na stomaku“, dodaje Njugent, citirajući studiju iz 2022. godine.
Tvrdi da su bademi najbolji izbor jer su jedan od orašastih plodova s najviše proteina. Osim toga, postoje istraživanja specifična za bademe koja potvrđuju da uživanje u oko 45 grama badema dnevno umesto međuobroka s visokim udelom ugljenih hidrata može biti povezano sa smanjenjem masnog tkiva na stomaku.
