Način života monaha sa Svete Gore fascinira mnoge ljude, on se razlikuje u potpunosti od svetovnog života i podrazumeva strogi sitem pravila. Kao takav ima za cilj odricanje od ispraznosti i sjedinjavanje sa Bogom.
Taj strogi isposnički život odražava se i na način ishrane, a naučno je dokazano da je izuzetno zdrav i da omogućava dugovečnost. Zahvaljujući uravnoteženoj ishrani, u kombinaciji sa duhovnim vežbama, medicina je utvrdila da se oni skoro nikada ne razboljevaju.
“Bratstvo manastira izuzetno je zdrava i vitalna populacija. Tome doprinosi i način života koji vode, kao i njihov način ishrane. Tamo nema dijabetesa, svega jedan monah ima hipertenziju i hipertireozu koje su pod terapijom”, rekao je svojevremeno doktor Ivan Popović posmatrajući monahe.
Kada je hrana u pitanju, monasi sa Svete Gore pridržavaju se pravila koja su ustanovljena vekovima unazad. Postoji i određena tradicija koja se vezuje za njihov obork, a pojednie namirnice su često na njihovoj trpezi.
Prema rečima oca Epifanije Milopotami, kuvar sa Atosa, njihova ishrana se sastoji od prirodnih proizvoda koje im daje Grčka. Smatra da je upravo taj izbor ono što svakog monaha štiti od bolesti, jer je za dobro jelo najvažniji kvalitet sastojaka.
Oni obeduju dva puta dnevno – ujutru i za ručkom samo nekoliko dana u nedelji; postoji jedan obrok dnevno u ponedeljak, sredu i petak. Tokom posta monasi jedu jednom dnevno tokom njegovih dana, takođe je vredno napomenuti da se hrana priprema bez upotrebe ulja, što je dozvoljeno samo u subotu i nedelju. Svetogorski monasi nikada ne jedu meso, a ribu jedu samo u dane velikih praznika. Post monaha isihasta je još strožiji.
Pravilo je i da obrok ne traje duže od 15 minuta. Konzumiraju hranu bez konzervansa, začina i masti, u malim porcijama i mogućnosti apstinencije. Takođe, isitiču da bi trebalo da se kuva sa molitvom na usnama i ljubavlju u srcu.
Namirnice koje se gotovo uvek mogu naći na njihovoj trpezi jesu šumsko voće i pečurke, kao i zelene salate, a svaka vrsta ulja i masti je zabranjena.
Za jačanje organizma piju puno mleka, jedu jaja i sireve. Jastozi, hobotnice i lignje na njihovom stolu su retkost, dozvoljene su samo u vreme posta da bi se diverzifikovao riblji meni, jer su sve školjke beskrvne.
Takođe, život monaha sa Svete Gore se svodi na ishranu bez slatkiša i alkohola, samo ponekad sebi dozvoljavaju halvu i lokum, malo kafe i vina.
“Nisam išao u kulinarsku školu i nemam nikakvu diplomu. Ali, dok sam bio pored starijih, naučio sam kako da pržim luk na laganoj vatri: što se luk duže prži, to će biti ukusniji. Naučio sam i da je za kuvanje bilo kog jela potrebno strpljenje”, kaže otac Epifanije Milopotamis, prenosi sd.rs.
Nekoliko pravila svetogorskih monaha za kuvanje i obedovanje:
Pročitajte molitvu pre kuvanja.
Obratite posebnu pažnju na izbor sastojaka: svi moraju biti sveži, čisti i prirodni
Poštujte vatru, naučite da je pravilno koristite.
U kuvanju češće koristite jednostavne sastojke (luk, beli luk, limun, maslinovo ulje).
Voda je najjednostavniji sastojak, ali vaš odnos prema njoj mora biti najbolji. Mi smo ništa bez nje.
Čitajte kuvare, učite svaki dan, koristite svoju maštu.
Negujte vid, miris, jezik, kako biste lakše razlikovali gorko i slatko, slano i ljuto.
Zapamtite da dobra kombinacija ukusa i boja čini prezentaciju dobitnijom.
Održavajte kuhinju i sav pribor čistim kako biste u bilo kom trenutku mogli da počnete da kuvate bez odlaganja.
Nemojte se plašiti da napravite kulinarske greške. Oni koji vas vole uvek će uživati u hrani koju kuvate.
Što više ljubavi uložite u proces kuvanja, hrana će biti ukusnija.
