Iako je poseta kardiologu odličan prvi korak, postoje neke stvari koje možete nenamerno da uradite da sabotirate te sastanke, kao što je uskraćivanje informacija ili laganje lekara.
1. Pokušavate da „izgledate dobro“ svom lekaru
To ne znači da nosite najbolju odeću, već da svom kardiologu kažete ono što mislite da želi da čuje, kaže kardiolog Elizabet Klodas.
Na primer, možete reći da nikada ne jedete brzu hranu, ali jeste, ili da jedete voće i povrće svaki dan, ali ne. Stvar je u tome što ove informacije mogu da promene tok vašeg lečenja, ako se stanje otkrije pregledom, prenosi livestrong.com.
„Nekome sa visokim holesterolom koji takođe kaže da jedu zdravo i da ne piju previše je verovatnije da će mu prepisati statin“, kaže dr Klodas.
S druge strane, ako imate visok holesterol, ali priznate da ne jedete najbolje, vaš lekar bi mogao da predloži da pokušate da promenite ishranu i način života pre uzimanja lekova, ako to ima smisla s obzirom na vašu zdravstvenu istoriju, ističe dr Klodas.
„Lekari ne čitaju misli. Mogu se osloniti samo na ono što im kažete“, podseća dr Klodas. I oni su sve to videli i čuli, tako da ne morate da brinete da li ćete ih šokirati ili razočarati, dodaje on.
2. Korišćenje Google-a
Internet može biti zastrašujuće mesto, posebno ako ste zabrinuti zbog određenih zdravstvenih simptoma i angažujete Google da dobijete odgovore.
„Ponekad pacijent progugla svoje simptome i bez pravog konteksta izvrši pritisak na lekara da prepiše određene stvari“, kaže kardiolog Meri Grin.
Problem je što to može dovesti do nepotrebnog i skupog testiranja. Iako je apsolutno važno da budete informisani pacijent i da se zalažete za sebe (posebno ako osećate da vas lekar ne sluša), pokušajte da svom pregledu pristupite sa saradničkim načinom razmišljanja, savetuje dr Grin.
To znači da je u redu pitati „šta mislite o ovome?“ ili „Pročitao sam ovo na mreži, da li se to odnosi na mene?“ i budite otvoreni za ono što vaš lekar ima da kaže. To će dovesti do mnogo korisnije diskusije o tome šta je najbolje za vas, smatra dr Grin.
3. Ignorisanje simptoma
Možda vam je u poslednje vreme bilo teško da hodate uz stepenice. Ili ste počeli da kružite oko parkinga da biste pronašli parking mesto najbliže ulazu u prodavnicu.
„Nema sumnje da naša tela postaju manje kooperativna kako starimo. Ali mnogi simptomi koje ljudi ne prijavljuju (jer misle da su normalan deo starenja) mogu biti znaci potencijalno reverzibilnih osnovnih zdravstvenih problema“, rekao je dr Klodas, a prenosi N1.info.hr.
Na primer, otežano disanje tokom normalnih aktivnosti je potencijalni znak kardiovaskularnih bolesti – a ne samo znak da niste u formi ili da starite. Erektilna disfunkcija takođe može biti „prvi znak“ da imate aterosklerozu. Čak i ako mislite da to nije povezano, možda je tako, ne plašite se da progovorite.
4. Skrivanje svojih poroka
Slično kao što želite da „izgledate dobro“ svom kardiologu, postoji specifična tendencija da se sakrijete koliko alkohola pijete, da li pušite cigarete i koristite rekreativne droge, kaže kardiolog Alan Stjuart.
Ove stvari je važno saznati tokom pregleda, posebno ako vam je potrebna operacija srca u budućnosti. Zato što to može uticati na vaš postoperativni oporavak.
Na primer, ako pijete svaki dan, a zatim idete na operaciju, mogli biste imati simptome povlačenja tokom oporavka, a ti simptomi mogu imitirati moždani udar, kaže dr Stjuart. Tada vam mogu biti propisani mnogi skupi testovi, koji će takođe odložiti vaš tretman odvikavanja od alkohola.
Dr. Stjuart napominje da pušenje utiče na vaš oporavak, dok rekreativna upotreba droga može uticati na odgovor srca na lekove i anesteziju.
„Hirurzi ne sude ljudima. Želimo samo da znamo sve moguće probleme sa kojima se možemo suočiti, kako bismo pravilno planirali vaš bezbedan oporavak“, kaže dr Stjuart.
5. Zaboravljanje zakazivanja kontrolnih poseta
„Kad god posetite nekog doktora, očekujte da ćete se morati vratiti“, kaže dr Grin.
Kada su u pitanju specifični problemi sa srcem, može potrajati (a često i više testova) da se shvati šta se dešava. Nakon završetka ovih testova, vaš kardiolog može napraviti personalizovani plan lečenja.
Pokušajte svaki put da vidite istog kardiologa kako bi on mogao da nastavi razgovor o vašim specifičnim potrebama.
