Povedite računa kako ga konzumirate
Čak i najbolja ulja nekad nisu pogodna za visoke temperature, i zato je vrlo bitno da znate koja ulja su bezbedna za kuvanje, a koja se koriste kao prelivi za salate.
Kada kuvate hranu na visokim temperaturama, ulje može da dosegne 120–160 Celzijusa u rerni, a u tiganju i do 250 stepeni Celzijusa.
Evo koja ulja ne smete da koristite za pečenje ili kuvanje:
- ulje dobijeno od kikirikija, oraha, badema, semenki grožđa;
- ulje konoplje, susama, lana, suncokreta, repice i šafrana;
- kukuruzno ulje, ulje od semenka bundeve.
Šta se preporučuje za prženje hrane:
Ulja koja se preporučuju za kuvanje i prženje hrane:
- životinjske masti – svinjska mast, mast od mangulice, te guščija mast, odlične su za spremanje svih vrsta jela i pečenja.
Ulja koja se koriste kao prelivi za salate:
- Suncokretovo, maslinovo, kukuruzno ulje, ulje repice i laneno ulje. Ako se ova ulja zagreju, otpuštaju slobodne radikale i produkte lipidnih oksida, zbog čega izazivaju upalne procese i štetno deluju na zdravlje.
Suncokretovo ulje sadrži mnogo omega-3 masnih kiselina, ali kada se zagreje na visokim temperaturama, može da izazove hronične bolesti poput dijabetesa, metaboličkih promena, autoimnih procesa i endokrinih bolesti.
Ulje dobijeno od semenki lana bogato je omaea-3 i omega-6 masnim kiselinama, kao i vitaminom E, ali se na visokim temperaturama raspada, zbog čega je dobro da se koristi samo hladno.
Kako kuvati i čuvati ulje:
Da bi ulje sačuvalo korisna svojstva, potrebno je da se pridržavate ovih pravila:
- kad pržite hranu nikad ne zagrevajte ulje toliko da se dimi;
- smanjite ukupno vreme prženja ili kuvanja;
- nikad nemojte ponovo koristiti isto ulje;
- ne ostavljajte flašu ulja na suncu; ulje uvek čuvajte na tamnom i hladnom mestu, dobro zatvoreno.
Ipak, za jedno ulje su stručnjaci izričiti, kako prenosi b92.
Za one koji ga smatraju zdravim, kokosovo ulje je magično rešenje za sve probleme, od loše kose, preko gojaznosti do hemoroida. Istovremeno, kokosovom ulju mnogi osporavaju navodne moći, pa čak idu i u drugu krajnost – tvrde da je otrovno. Jedan od njih je i doktorka Karin Mičels, epidemiolog i profesor na Harvard univerzitetu.
Mičels je na predavanju pod nazivom „Kokosovo ulje i druge greške u ishrani“ na Univerzitetu u Frajburgu rekla da je ovo ulje „najgora stvar koju možete da unesete u sebe“ i da je „čisti otrov“.
Mičelsova bazira svoje upozorenje na visokom procentu zasićenih masti u kokosovom ulju, za koji je poznato da povećava nivo takozvanog LDL holesterola, a time i rizik od kardiovaskularnih bolesti. Kokosovo ulje sadrži više od 80 odsto zasićenih masti, što je dvostruko više nego što ima u salu i 60 odsto više nego što se može naći u goveđem mesu.
Prošle godine Američko udruženje za zdravlje srca objavillo je istraživanje koje pokazuje da tri četvrtine američke javnosti smatra da je kokosovo ulje zdravo, ali da se sa tim slaže samo 37 odsto nutricionista. Autori su tu razliku objasnili marketingom kokosovog ulja u popularnoj štampi. Čak u zaključku istraživanja navodi se preporuka da se kokosovog ulje ne koristi.
Druge organizacije su izdale slična upozorenja.
„Kokosovo ulje može biti uključeno u ishranu, ali pošto je bogato zasićenim mastima, trebalo bi da bude korišćeno u malim količinama i kao deo zdrave balansirane ishrane. Do danas nema nikakvih jakih naučnih dokaza koji bi podržali zdravstvene koristi od jedenja kokosovog ulja“, navodi se u preporuci Britanske agencije za ishranu.
„Kokosovo ulje ima oko 86 odsto zasićenih masti, oko trećine više zasićenih masti nego puter“, rekla je Viktorija Tejlor, dijatetičarka u britanskoj fondaciji za srce.
„Postojale su spekulacije da su neke od zasićenih masti prisutnih u kokosovom ulju možda bolje za nas od drugih zasićenih masti, ali za sada nema dovoljno kvalitetnih istraživanja kako bi nam pružili konačan odgovor.“
