Bokvica raste svuda oko nas, a o njoj se malo zna, na primer, da postoje dve vrste: muška i ženska. Muška uskolisna (Plantago minor) je trajna biljka sa prizemnim, uskim, golim listovima. Zovu je i mala bokvica, trputac.
Na vrhu biljke nalazi se cvetna klas zeleno-smeđe boje. Lekoviti dio je koren, listovi pre cvjetanja, a seme posle sazrevanja. Iako se smatra da su obe bokvice izuzetno delotvorne, pojedini stručnjaci daju prednost muškoj.
Sirup za decu
Sastojci u njoj pomažu kod oboljenja disajnih organa. Posebno je pogodna za decu jer joj je sok ukusan, naročito kada se zasladi medom. Čaj od listova se pije što je moguće topliji.
Sveže zgnječeno lišće koristi se kao oblog na mestu uboda insekata, odnosno rana koje teško zarastaju. Sok od svežeg lišća nanosi se na ranu, zaustavlja krvarenje i ubrzava zarastanje, sprečava upalu i smiruje bol. Takođe, oblog od listova hladi i odmara noge nakon većih napora.
I ženska širokolisna bokvica (Plantago Maior) je trajna biljka, ali sa listovima u obliku rozete. Jajolikog su oblika, dok je cvetna stabljika uspravna i okrugla sa duguljastim cvetnim klasom na vrhu. U narodu je poznata i kao paskavica, pitoma i velika bokvica, široki trputac.
Za lečenje se najviše koriste listovi, beru se sve dok biljka cveta i suše u tankim slojevima na hladnom i provetrenom mestu, a koren se vadi cele godine.
Biljka je delotvorna kod lečenja rana i čireva, jer sprečava upale. Koristi se i kao lek protiv kašlja, a pomaže i kod bolesti bešike, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu.
Lek za rane
Bokvica se često spominje u tradicionalnoj medicini kao sredstvo za lečenje hemoroida, kožnih oboljenja, zaustavljanje krvarenja, suzbijanje vaginalnih infekcija.
Posebno je odličan prirodni lek za vidanje rana jer podstiče regeneraciju tkiva pa samim tim i zarastanje. Izmrvljeni listovi bokvice mogu pomoći u lečenju otvorenih rana izazvanih trombozom i lečenje pčelinjih uboda i uboda drugih insekata.
Pošto ima moć da ublaži upalne procese na koži nekada se bokvica često upotrebljavala i za lečenje akni. Iz istog razloga koristila se u lečenju hemoroida.
Blagotvorna sluz
Ova biljka ima visok sadržaj sluzi pa blagotvorno deluje na želudac i creva, zato treba znati da se od njenih svežih mladih listova može napraviti veoma ukusna salata koja uz to sadrži vitamin C i provitamin A.
Od sveže zgnječenog lišća i soka koji se dobija pravi se oblog za iste bolesti kod kojih pomaže i muška bokvica. Svaku ranu ili posekotinu, koja se iznenada dogodi prilikom boravka u prirodi, uspešno može da zaceli.
Osim muške i ženske bokvice, koje imaju najviše lekovitih svojstava, postoji još 200 vrsta bokvice. Mogu se brati i bez straha koristiti jer nisu otrovne ni štetne. Postoji i mnogo recepata o korištenju bokvice, a najčešće se koriste eliksir, zatim zeleni sok i čaj.
Biljni eliksir
Osobama koje imaju čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu preporučuje se eliksir od bokvice. Priprema se tako što se na mašini za meso ili u blenderu samelje 500 g svežih i dobro opranih listova bokvice.
Samlevene listove i sok pomešati sa kilogramom meda i 50 g usitnjene smole propolisa. Sadržaj se dobro promeša i ostavi da stoji tri dana, povremeno se meša drvenom ili plastičnom kašikom.
Nakon tri dana, eliksir se uzima tri puta na dan po jedna kašičica (isključivo drvena ili plastična da bi se izbegla oksidacija), desetak minuta pre obroka. Preporučuje se kod bolesti disajnih organa, bronhitisa i upale pluća. Od velike je koristi i pušačima.
Zeleni sok
Sok od bokvice priprema se tako što se dobro izgnječi 200 g lista bokvice sa po 100 g koprive, maslačka i stolisnika. Sadržaj se istisne kroz čistu lanenu krpu, procedi i zatim prokuva uz skidanje pene, koja se skuplja na površini.
Dodaju se dve velike kašike meda, pa se sadržaj ponovo kuva, dok se ne zgusne. Kada se ohladi, sipa se u flaše, a da se ne bi pokvario, u svaku bocu doda se čašica rakije. Pre upotrebe pomeša se sa toplom vodom, u odnosu pola-pola.
„Plućni“ čaj
Kod bronhitisa, plućne i bronhijalne astme jako dobro deluje čaj pripremljen na sledeći način: u šolju hladne vode staviti krišku limuna (ako je limun prskan, tada bez kore) i punu čajnu kašičicu smeđeg šećera, zakuvati, pustiti da četiri do pet puta zakipi, skinuti s vatre pa dodati punu čajnu kašičicu suvih listova bokvice. Pustiti da odstoji pola minute. Čaj se svaki put priprerma svež i pije se gutljaj po gutljaj što je moguće topliji.
Bokvica u starim knjigama
Još iz davnina u narodnoj se medicini često spominje recept za serum od bokvice koji leči „sve boljke disanja“, a način pripreme nije mu nimalo standardan.
Za pripremu bokvičinog seruma potrebno je u staklenku od 5 l naslagati 3 cm zgnječenih svežih listova te posuti smeđim šećerom u količini još 1 cm te na taj način ponavljati proces slaganja dok se staklenka ne napuni.
Staklenku je potrebno ostaviti sa strane na jednu noć te je ujutro opet dopuniti ako su se listovi slegli. Kad se staklenka napuni u vrtu se iskopa rupa, a poklopac staklenke zalije voskom.
Staklenka se tada stavlja u iskopanu rupu i pokriva daskama, kamenjem i zemljom da bude u potpunosti zatrpana pa se stavlja vidna oznaka na mjesto kako bi se kasnije moglo pronaći.
Staklenka se iz zemlje vadi nakon 3 meseca pa se dobiveni serum prokuva i procedi. Tako pripremljen serum najjači je lek protiv svih bolesti grla i pluća.
