Naučnici već dugo govore da je aktivan život ključan za održavanje tela i uma zdravim. Ali nova istraživanja sugerišu da ljudi koji se bave zanimanjima koja zahtevaju visok nivo telesne aktivnosti mogu biti izloženi većem riziku od demencije i kognitivnog oštećenja.
Studija koju su proveli Norveški nacionalni centar za starenje i zdravlje, Columbia Mailman School of Public Health i Butler Columbia Aging Center pokazala je da ljudi koji se bave fizički iscrpljujućim poslovima mogu biti izloženi većem riziku od demencije.
Kao top pet takvih zanimanja izdvojili su:
- prodavce (maloprodaja i ostalo)
- pomoćne medicinske sestre
- negovatelje
- poljoprivrednike
- stočare
– Dosledno bavljenje zanimanjima koja traže srednju ili visoku telesnu aktivnost povezuje se s povećanim rizikom od kognitivnog oštećenja, što ukazuje na važnost razvijanja strategije za pojedince koji se bave fizički zahtevnim zanimanjima – napisali su autori studije u svom zaključku.
Fizički zahtevne poslove klasifikovali su kao one koji „zahtevaju značajnu upotrebu ruku i nogu i kretanje celog tela, poput penjanja, podizanja, balansiranja, hodanja, saginjanja i rukovanja materijalima“.
Da bi došli do rezultata, istraživači su analizirali podatke 7.005 učesnika. Njih 902 kasnije u životu dobilo je dijagnozu demencije, a kod 2.407 dijagnostikovano je blago kognitivno oštećenje. Tim je otkrio da ljudi koji rade fizički zahtevan posao imaju 15,5 odsto veći rizik od demencije ili kognitivnih poremećaja. Za one koji se bave zanimanjima koja nisu fizički zahtevna rizik je iznosio devet odsto.
Nedostatak vremena za oporavak od fizičkih poslova može dovesti do trošenja tela i mozga. Zanimanja poput negovatelja ili prodavaca često karakterišu nedostatak autonomije, dugotrajno stajanje, naporan rad, strogo radno vreme, stres, veći rizik od sagorevanja, a ponekad i nezgodni radni dan – napisali su naučnici u ovoj studiji.
Zdravlje mozga
S druge strane, poslovi koji nisu fizički zahtevni nude fleksibilnije radno vreme i više vremena za odmor i oporavak. Takođe, mnogi takvi poslovi, poput inžinjerstva, administracije i podučavanja, takođe mogu biti kognitivno stimulativniji, što je dobro za zdravlje mozga, piše Index.
