Stručnjaci savetuju da određenu hranu i dodatke ne jedete baš nikada, jer umnogome doprinose razvoju malignih ćelija odnosno kancera.
Oni savetuju da hemikalije koje se dodaju mesu, alkohol, šećer i masti mogu povećati rizik od raka creva, dojke i jetre. I dok nije moguće izbeći svaki kancerogen – supstance koje povećavaju rizik od razvoja raka – stručnjaci tvrde da možete smanjiti rizik od raka tako što ćete isključiti određene stvari iz ishrane, piše Dejli mejl.
Mesne prerađevine
Kobasice, slanina, salama, čorizo, šunka, viršle – to su sve primeri prerađenog mesa koje je tretirano na način da mu se produži rok trajanja ili ostvari bolji ukus. Ovo se često radi dodavanjem hemijskih konzervansa kao što su nitrati. Kada se pojedu, nitrati mogu biti podvrgnuti reakciji koja ih pretvara u supstancu zvanu N-nitrozo hemikalije (NOC). One mogu oštetiti ćelije koje oblažu creva, organ koji obrađuje vašu hranu, što zauzvrat može dovesti do razvoja raka, objašnjava Cancer Research UK (CRUK).
Stručnjaci su toliko sigurni da prerađeno meso izaziva rak da ga Svetska zdravstvena organizacija (SZO) klasifikuje kao „kancerogen prve klase“, istog ranga kao pušenje i alkohol.
Alkohol
Konzumiranje bilo kog oblika alkohola – piva, vina ili žestokog pića povećava rizik od raka usta, gornjeg grla, larinksa, jednjaka, dojke, jetre i creva. Nutricionista Metju Lambert kaže da „kada je u pitanju alkohol, pijenje nema zdravstvene koristi“.
„Imamo snažne naučne dokaze da sve vrste alkoholnih pića uzrokuju najmanje šest vrsta raka, uključujući dojke i creva. Pošto čak i male količine alkohola mogu povećati rizik od raka, preporučujemo da ne pijete alkohol. Za neke vrste raka, alkohol je posebno štetan ako na to i pušite…“
Alkohol, kada se apsorbuje u telo, oštećuje ćelije i sprečava ih da poprave štetu u celini. Takođe može uticati na hemijske signale koji mogu povećati verovatnoću da se ćelije podele i, kao rezultat, povećavaju početne šanse za pojavu raka.
Crveno meso
Baš kao i prerađeno meso, stručnjaci upozoravaju da je i crveno meso takođe na listi namirnica koje mogu izazvati rak. To uključuje sve crveno meso, sveže, mleveno, smrznuto, svinjsko, goveđe, jagnjeće… Više studija je utvrdilo vezu između konzumiranja crvenog mesa i nekih vrsta raka. Međutim, stručnjaci ne znaju kako se to tačno dešava, kao i tačan nivo povećanog rizika od raka – oni ostaju nejasni.
Slatka i pržena hrana
Svi znamo da brza hrana nije dobra za nas. Stoga se preporučuje da se slatkiši i poslastice kao i brza, pržena hrana izbegavaju. Lambert kaže:
„Savetujemo da ljudi manje jedu obrađenu hranu sa visokim sadržajem zasićenih masti, šećera i soli. Ovo uključuje hranu poput kolača, keksa, kolača, čipsa, pića zaslađenih šećerom i brze hrane poput pica i hamburgera. Ove vrste hrane nemaju vlakna i praktično ne sadrže esencijalne hranljive materije, treba ih jesti samo povremeno i u malim količinama“, dodao je on.
Za razliku od većine hrane i pića na ovoj listi, slatka i pržena hrana nisu direktno povezana sa povećanim rizikom od raka. Umesto toga, povećan je rizik jer konzumiranje ove hrane u velikim količinama lako dovodi do gojaznosti. Lambert upozorava da je gojaznost povezana sa najmanje 13 vrsta raka.
„Iako nema dokaza da konditorski proizvodi mogu direktno da izazovu rak, ipak male količine mogu da sadrže mnogo kalorija i lako ih je prekomerno konzumirati, te vremenom mogu dovesti do povećanja telesne težine“, rekao je on. Iz tog razloga, on naglašava da je održavanje zdrave težine jedna od najvažnijih stvari koje ljudi mogu učiniti da smanje rizik od raka.
Balansirana ishrana
Stručnjaci zato preporučuju laganu, uravnoteženu ishranu, sa po pet porcija voća i povrća dnevno. Takođe, savetuju da obroci budu zasnivani na složenim ugljenim hidratima, najbolje od celog zrna, kao i 30 grama vlakana dnevno. Savetuju i da mlečne proizvode zamenite nezaslađenim alternativnim proizvodima, kao i da jedete malo pasulja, mahunarki, ribe, jaja, mesa i drugih proteina.
Osim toga, preporučuju da birate nezasićena ulja i namaze i konzumirate ih u malim količinama, da pijete 6-8 čaša vode dnevno, a takođe, odrasli bi trebalo da unose manje od 6 g soli i 20 g zasićenih masti dnevno, za žene, ili 30 g za muškarce dnevno.
