Kada ljudi jedu hrskavu, slanu i kiselu hranu poput kiselih krastavaca, često misle da to nije baš zdravo, ali nema razloga za brigu. U stvari, određene vrste kiselih krastavaca mogu biti veoma korisne za vaše zdravlje.
Krastavci koji su bolji za probavni sistem su oni koji su prirodno fermentisani, a ne oni koji su pripremljeni sa sirćetom i pasterizovani i stoje na policama. Ako želite da pronađete fermentisane krastavce, obratite pažnju na etiketu. Potražite reči poput „lakto-fermentisan” ili „kultivisan” da biste identifikovali fermentisane sorte. Sve vrste kiselih krastavaca mogu da se fermentišu. Ali budite oprezni, jer krastavci koji nisu fermentisani mogu imati slične oznake.
Ako je sirće naveden na etiketi sastojka, to definitivno nisu fermentisani krastavci. Neki nefermentisani krastavci se takođe čuvaju u frižideru, pa proverite etikete ili potražite određene brendove u prodavnicama, piše Huff Post.
Zašto su fermentisani krastavci zdraviji?
Fermentacija je proces koji kisele krastavce čini zdravijim, objašnjava nutricionista Sara Pelc Graca.
„Prirodna fermentacija omogućava korisnim bakterijama, kao što su laktobacili, da pretvore šećere u mlečnu kiselinu, stvarajući kiseli proizvod bogat probioticima“, rekla je ona i dodala da proces može poboljšati zdravlje probave.
„Fermentacija je korisna za crevnu mikrofloru jer pomaže u uvođenju zdravih bakterija u digestivni sistem, koje mogu da pomognu varenju i da podrže balansiran mikrobiom. Ovi probiotici mogu poboljšati zdravlje creva, ojačati imunitet, pa čak i pomoći u smanjenju upale“, naglasio je nutricionista.
Istraživanja su pokazala da žive aktivne kulture, kao što su one u fermentisanim krastavcima, predstavljaju odličan dodatak ishrani, kaže registrovani dijetetičar Sharon Palmer. Ona je objasnila da ove kulture u fermentisanoj hrani mogu pomoći da se poveća raznovrsno i obilno prisustvo „prijateljskih bakterija“ u mikrobiomu creva.
Više prijateljskih bakterija može pomoći u smanjenju upale, podržavanju imunološkog zdravlja i smanjenju rizika od određenih hroničnih bolesti, kao što su dijabetes tipa 2 i rak, rekla je ona.
Pored unosa dobrih stvari, te bakterije takođe mogu blokirati loše stvari. „Dobre bakterije u mikroflori creva pomažu u održavanju odgovarajuće pH ravnoteže u crevima, što stvara nepovoljno okruženje za rast i proliferaciju štetnih bakterija“, kaže registrovani dijetetičar Trista Best.
Krastavci koji se nalaze na policama prodavnica mogu biti ukusni, ali nisu toliko korisni za zdravlje creva. Razlog za to leži u načinu njihove pripreme. Naime, krastavci koji nisu fermentisani i koji se čuvaju na rafovima najčešće sadrže sirće koje uništava korisne bakterije i tako gubi probiotička svojstva.
Sertifikovani nutricionista Alison Greg je rekla: „Krastavci koji nisu prirodno fermentisani nisu loši, ali ne pružaju nikakve zdravstvene prednosti koje imaju prirodno fermentisani krastavci. Takođe imaju tendenciju da sadrže mnogo veštačkih konzervansa, a neki mogu imati i negativan uticaj na zdravlje.“ Ipak, i dalje su ukusni i dobri za konzumaciju u umerenim količinama, savetuju stručnjaci.
„Iako ne sadrže probiotike, ovi krastavci i dalje mogu biti ukusni te pružiti male količine vitamina, poput vitamina K“, izjavila je Pelc Graca.
Proverite etikete i pazite na natrijum
Stručnjaci savetuju da proverite etiketu kako biste bili sigurni da birate najkorisnije krastavce za creva. Takođe možete proveriti izgled krastavaca u tegli. Nutricionista Scott Baptie predlaže da potražite reči „prirodno fermentisano“ na etiketama, a zatim da proverite da li u tegli ima zamućene tečnosti jer su tu svi probiotici.
Baptie je ukazao na lošu stranu konzumiranja kiselih krastavaca: „Jedan krastavac može sadržati značajan deo vašeg dnevnog preporučenog unosa soli, što nije idealno za one koji pokušavaju da ograniče unos natrijuma.
Na kraju, važno je zapamtiti da su krastavci samo jedna od mnogih namirnica koje treba da budu deo vaše uravnotežene ishrane.
„Jedenje raznovrsne grupe povrća svake nedelje, najmanje trideset različitih vrsta, povezano je sa boljim zdravljem creva. Ako vam jedenje kiselih krastavaca ili druge fermentisane hrane poput kiselog kupusa pomaže da jedete ove biljke češće nego u njihovom sirovom obliku, nastavite. Što više povrća, to bolje“, naglasio je Greg.
(Net.hr)
