Kopriva je svima nama poznata – posebno kada je dodirnemo, ali da li ste znali da su svi njeni delovi lekoviti, pre svega koren, kao i vršni delovi – u vreme cvetanja. Listovi se takođe dosta koriste, ali uglavnom sveži.
Kopriva je veoma bogata raznim mineralima, posebno gvožđem i vitaminima A, C i K. Od nje se dobijaju sokovi, čaj, supa i čorba. Njena lekovitost poznata je hiljadama godina, može se naći svuda, što je najvažnije, a i efikasno obnavlja krvnu sliku.
Reč je o narodnom leku za snižavanje visokog krvnog pritiska, a istraživanja na životinjama potvrđuju ovaj efekat.
Kopriva podstiče proizvodnju azot-oksida, a ovo jedinjenje opušta mišiće krvnih sudova koji se tako šire. Štaviše, neki sastojci blokiraju kalcijumove kanale, što opušta srce i smanjuje snagu kontrakcija. Istovremeno, kopriva povećava antioksidativnu zaštitu organizma.
Prepati na bazi koprive koriste se za lečenje slabokrvnosti, bolesti organa za varenje, prostate, reume, za regulaciju krvnog pritiska, za ublažavanje bolnih menstruacija, sniženje nivoa holesterola i šećera u krvi. Preporučuju se i za lečenje proliva, kamena u bešici, unutrašnjih i spoljašnjih krvarenja, groznice, tuberkuloze, bronhitisa, nesanice i nervoze. Primenjuje se i za lečenje kožnih bolesti: ekcema, herpesa, akni, gljivica i protiv opadanja kose.
Jela od koprive se naročito preporučuju malokrvnim osobama, za opravak posle preležanih bolesti, u vitaminima siromašnoj ishrani, nakon dijeta za mršavljenje. Najpodesniji za upotrebu su nežni, mladi vrhovi biljke u svežem stanju. Za zimsku upotrebu mogu da posluže sušeni i na tamnom mestu sačuvani suvi listovi koprive.
(Danas)
