Velika analiza, predvođena doktorom medicinskih nauka Ričardom Džonsonom sa Univerziteta Colorado Anschutz Medical Campus, sugeriše da odluka o mršavljenju možda ne zavisi od izbora između odbacivanja ugljenih hidrata ili masti, već od odgovornog smanjenja oba zajedno.
Otkriveno je da fruktoza, prema novom istraživanju, igra ključnu ulogu u usmeravanju ljudskih metabolizama prema debljanju. Iako nije najveći izvor kaloričnog unosa, fruktoza podstiče želju za konzumacijom masnijih namirnica u većim količinama, što rezultira prejedanjem.
Što manje šećera, više proteina
Nažalost, velike količine ugljenih hidrata fruktoze u vašoj ishrani to neće olakšati. „Iako se praktično sve hipoteze slažu o važnosti smanjenja ultraobrađene i ‘junk’ hrane, još uvek nije jasno treba li se fokusirati na smanjenje unosa šećera, visokoglikemijskih ugljenih hidrata, masti, polinezasićenih masti ili jednostavno povećanje unosa proteina“, pišu istraživači u svom radu, koji prenosi Science Alert.
„Ovde razmatramo različite hipoteze o ishrani za gojaznost. Predlažemo da su sve različite hipoteze uglavnom tačne i da, iako izgledaju nekompatibilne, da se sve one mogu objediniti na osnovu druge hipoteze poznate kao hipoteza fruktoza preživljavanja.“
Fruktoza je vrsta šećera koja se prirodno može pronaći u voću. Kada se konzumira zajedno s vitaminima i vlaknima u voću kao što su jabuka, banana i narandža, nije toliki problem. Telo takođe može proizvesti male količine fruktoze iz ugljenih hidrata poput glukoze i slane hrane.
Kako stvar funkcioniše
Kad se doda zaslađivačima poput rafinisanog šećera i visoko fruktoznog kukuruznog sirupa u velikim količinama, koncentracija ovog određenog šećera brzo se može nakupiti u našoj ishrani, često bez naše svesti.
Džonson i njegovi kolege sproveli su temeljno istraživanje svih poznatih faktora koji doprinose debljanju i otkrili su da metabolizam fruktoze u telu uzrokuje pad koncentracije jednog jedinjenja nazvanog adenozin trifosfat (ATP), koja snabdeva energijom za ćelijske procese u telu.
Kada koncentracija ATP padne na dovoljno niski nivo, to je signal telu da vam je potrebno više goriva. To vas čini gladnima, pa jedete.
To je ono što istraživači nazivaju hipotezom o preživljavanju fruktoze i povezuje različite teorije o uzrocima debljanja, čak i one koje se čine potpuno nespojivima, poput unosa masti naspram unosa ugljenih hidrata.
„Esencijalno, ove teorije, koje ističu mnoge metaboličke i prehrambene faktore kao centralne u epidemiji debljine, sve su delovi slagalice koji se mogu objediniti jednim poslednjim delom: fruktozom“, kaže Džonson. „Fruktoza pokreće naš metabolizam u način niskog energetskog režima i gubi kontrolu nad apetitom, ali masna hrana postaje glavni izvor kalorija koji uzrokuju debljanje.“
Nekada je korisno
Ovaj niski energetski režim aktivira se čak i kada postoje zalihe goriva. Čak i kada je dostupno dovoljno energije u obliku skladištenih masti, fruktoza sprečava telo da koristi toga sačuvanog .
U nekim kontekstima, to može biti korisno. Medvedi koji se pripremaju za hibernaciju mogu očuvati svoje masne rezerve tako da jedu voće. Međutim, konzumacija šećernih namirnica i napitaka kod ljudi, tvrde istraživači, vodi prema nezdravom prekomernom konzumiranju.
„Ovaj mehanizam baziran na evoluciji koristi se kako bi se životinjama pomoglo da pohrane masti kada hrana još uvek postoji pre očekivane nestašice hrane“, pišu istraživači. „Iako je prvotno zamišljen kao mehanizam za kratkoročno preživljavanje, uz hronično prekomerno korišćenje ovaj put prelazi iz korisnog u vođenje mnogih današnjih modernih bolesti.“
Potrebno je dodatno istraživanje kako bi se utvrdilo kako tačno funkcioniše, s obzirom da se većina istraživanja o fruktozi bazira na životinjama. Međutim, ovi rezultati predstavljaju važan korak u rešavanju ovog eskalirajućeg problema sa zdravljem.
