– Prema kvalitetu razlikujemo suvi nadražajni kašalj, kašalj s iskašljavanjem belkastog sadržaja i onaj s obilnim iskašljavanjem obojenim gustim sadržajem – objašnjava dr. Alma Rožman, specijalistkinja za plućne bolesti i tuberkulozu.
Akutni kašalj počinje naglo i traje manje od tri nedelje, a može da ga prati povišena temperatura. Obično ga uzrokuje infekcija gornjih disajnih puteva i prolazan je. Najčešći je uzrok je virusna infekcija, zbog koje uz kašalj počinje da curi i nos. Posebno su mu izložena deca, i to najčešće zimi.
Subakutni kašalj traje od tri do osam nedelja i obično ga prati komplikovana infekcija disajnih puteva, a hronični kašalj traje duže od osam nedelja. On stvara najviše problema, pa je bitno što pre utvrditi njegov uzrok i lečiti ga.
Od hroničnog kašlja pati deset posto odraslih, a uzroka je mnogo. To može biti želudačna kiselina, može pratiti alergiju ili astmu, može se javiti kod ljudi koji su bili u dodiru s tuberkulozom, a izloženi su mu i pušači.
– Lečenje kašlja zavisi od toga šta ga je prouzrokovalo. Kod obične prehlade ili virusa kašalj je obično suv i nadražajan, pa se upotrebljavaju lekovi protiv kašlja. Međutim kod kašlja s iskašljavanjem potrebna je hidratacija organizma i upotreba sirupa – objašnjava dr. Rožman.
– Nikako se ne preporučuje nekontrolisano uzimati bilo koje lekove za kašalj koji se mogu kupiti bez recepta, pogotovo ako za nedelju dana ne pokažu efikasnost. Posebno se to odnosi na decu, kod koje je bitno što pre otkriti uzrok kašlja i na njega prikladno delovati. Ne preporučuje se dugotrajno uzimanje lekova na svoju ruku jer to odlaže dijagnostikovanje bolesti – napominje pulmolog.
Lekar treba da odredi uzrok kašlja, mora obratiti pažnju na to koliko kašalj traje, na eventualne promene u karakteru kašlja, na okidače (hladan vazduh, položaj tela ili doba dana), je li kašalj suv ili ga prati sluz i izaziva li bolove.
Kašalj kao simptom prehlade
Kašalj se često javlja uz prehladu i grip. Može biti i znak alergije, te bolesti poput bronhitisa, astme i upale pluća.
Način održavanja prohodnosti
Kašljanjem se disajni putevi održavaju prohodnim. Postane li nekontrolisano, znak je bolesti.
Duvanski dim
Kašalj može biti i posledica pasivnog pušenja, naročito kod dece, pa izbegavajte prostore u kojima se puši.
Želudačna kiselina, prašina i parfemi mogu da izazovu neugodan kašalj
Hronični suvi kašalj stalno se vraća, a njegovi napadi traju i deset minuta. Neugodan je i obično se javlja danju, a lekari veruju kako ga u nekim slučajevima uzrokuje povećana osetljivost gornjih disajnih puteva na plinove koji dolaze iz želuca.
Hronični suvi kašalj samo je jedan od mnogih tipova kašlja, čestog razloga poseta lekaru. Kašalj iscrpljuje organizam, onemogućuje kvalitetan odmor, a može biti i upozorenje na mnoge bolesti te se, ako potraje duže od nekoliko dana, ne sme zanemarivati.
Suvi kašalj može da se javi i s grčevima. Započinje kao osećaj škakljanja u stražnjoj strani grla, a često bude toliko uporan da može prouzrokovati povraćanje. Taj tip kašlja može biti i reakcija na određene lekove zbog kojih živčani završeci u plućima postaju osetljiviji.
Ako su uzrok kašlja lekovi, trebalo bi da pomogne promena terapije. Bolni i stalni kašalj koji je posebno intenzivan ujutro još je jedan od tipova kašlja.
Njega prati iskašljavanje sluzi, a mogući su i bol u grudnom košu, upaljeno grlo ili začepljen nos. Verovatno je uzrok tog tipa kašlja akutni bronhitis, a najbolji je lek odmor i uzimanje dovoljno tečnosti kako bi se sluz razredila i lakše iskašljala.
Kod kašlja koji ostavlja osećaj čišćenja grla čoveku se čini kako ima kvržicu u grlu, a kašljanje ostavlja gorak ukus u ustima. Okidač za taj tip kašlja mogu biti govorenje, smejanje ili jedenje, posebno ako je ječ o suvoj hrani. Verovatno ga izaziva želudačna kiselina koja se vraća do jednjaka.
Suvi kašalj uz osećaj škripanja pluća češće se javlja noću i ujutro, a mogući mu je uzrok astma. Kad astmatičar dođe u dodir s nečim što mu iritira disajne puteve, mišići oko njih se stisnu te nastaje taj tip kašlja.
Posebno je neugodan bolni kašalj koji ostavlja bez daha. On je stalan, a simptomi koji ga prate mogu biti iskašljavanje krvi, gubitak apetita, gubitak težine i bol u plućima pri kašljanju ili disanju. Kod takvog se kašlja što pre treba obratiti lekaru.
Na kraju produktivni kašalj, koji prate bol u grudima i otežano disanje, posebno je izražen ujutro i zimi. Izazvan je hroničnim bronhitisom ili drugim hroničnim stanjima pluća, a obično pogađa starije od 40 godina.
Kakav god kašalj da vas muči, ako traje duže od nedelju dana, ne smete nikako ignorisati.
I alergija može da prouzrokuje kašalj, te je potrebno otkriti alergene kako bi se propisala odgovarajuća terapija. Nije normalno kašljati nedeljama, zato se obratite lekaru, posebno zato što kašalj koji ne prestaje može biti i simptom raka pluća.
Imate li česte napade kašlja, mogu vam prouzrokovati i glavobolju, upozoravaju stručnjaci.
Ljudima koji mnogo kašlju često nestaje daha, a to im dodatno crpi energiju. Napada li vas kašalj noću, onemogućuje vam kvalitetan san, što dodatno opterećuje već oslabljen imuni sistem.
