Nivoi šećera u krvi su odraz mnogih različitih faktora. Povišeni nivo šećera može biti posledica konzumiranja velikih količina prerađenih ugljenih hidrata, ali i ovih loših životnih navika.
Hrana nije jedini uzrok visokog šećera u krvi, pripazite na četiri druga krivca. Kada pomislite na nivo šećera u krvi, poznat i kao glukoza, verovatno vam odmah na um padne to koliko šećera jedete – ako je tako, to je potpuno pošteno.
Unos ugljenih igra značajnu ulogu u nivou šećera u krvi. Ugljeni hidrati, bez obzira radi li se o voću, žitaricama ili slatkišima, na kraju se razgrađuju i metabolizuju u glukozu. Konzumiranje veće količine ugljenih hidrata, a posebno hrane s dodatkom šećera i bez vlakana, preplavljuje krvotok glukozom i može prouzrokovati dramatičan porast šećera u krvi.
Međutim, to nije jedina stvar koja utiče na nivo glukoze.
Druge navike koje nemaju nikakve veze s tim što ili koliko jedete takođe utiču na to kako telo reguliše šećer. Dakle, ako ste nedavno radili krvne pretrage ili koristite uređaj za merenje glukoze i primetili ste više od poželjnih nivoa iste, ili ako ste se osećali pomalo poremećeno u pogledu energije, to može biti zbog jednog ili više od ova četiri podmukla krivca.
1. Stres
Pod stresom se oslobađaju hormoni poput adrenalina i kortizola. U pravim stresnim situacijama, otpuštanje ovih hormona povećava budnost i proizvodnju energije – što znači da će šećer u krvi skočiti, ali u ovim kratkoročnim situacijama, taj energetski skok je zapravo poželjan. Morate biti budni i puni energije kako biste se nosili s bilo kojom situacijom. I kada se taj stresor ukloni, nivoi ovih hormona vraćaju se u stanje mirovanja i sve je ponovo uravnoteženo.
Problem nastaje kada stres ne nestaje.
Stres zbog posla, financijskih briga, odnosa, roditeljstva i svakodnevnih neugodnosti takođe pokreće ove hormone. Hronično visoki nivoi kortizola mogu hronično povisiti nivo šećera u krvi.
Šta možete učiniti po tom pitanju: Uklanjanje stresa nije nužno cilj ovde, već pokušajte uključiti naučno potkrepljene načine koji mogu pomoći u upravljanju stresom u životu. To može biti korišćenje meditacije, joge, aromaterapije…
2. Loš san
Spavanje utiče na šećer u krvi na nekoliko načina. Nedostatak sna takođe može podstaći porast razine kortizola tokom dana, odnosno povećanje glukoze, i učiniti telo manje efikasnim u snižavanju visokih nivoa šećera u krvi.
Nedovoljno sna može poremetiti hormone gladi i možete primetiti da ste više gladni tokom dana i manje siti nakon jela.
Šta učiniti po tom pitanju: Optimalna količina sna za većinu je između sedam i devet sati noću. Izbegavajte gledanje u ekrane sat ili više pre spavanja i smanjite temperaturu u spavaćoj sobi.
3. Nedovoljno aktivnosti
Neredovito kretanje takođe je povezano s nepovoljnim nivoom šećera u krvi. Mišićima je potrebna energija za kretanje tokom vežbanja i oni će povući glukozu iz krvi kao gorivo ako mogu. Istraživači su 2022. otkrili da je hodanje pa čak i stajanje od dve do pet minuta, u sat ili dva nakon jela, bilo dovoljno da ostvari značajan uticaj na nivo glukoze u krvi. Intenzivnije vežbanje ima još veći učinak.
Šta učiniti po tom pitanju: Nemojte dugo sedeti, osobito odmah nakon jela. Prekinite dan kratkim šetnjama po kući ili susedstvu, a u sedmičnu rutinu svakako uključite duže kardio vežbe i vežbe snage.
4. Vreme jela
Nije uvek izbor jela ono što utiče na šećer u krvi, nego kada. Telo ima tendenciju da bude metabolički aktivnije ujutro, što znači da je spremnije za delotvorniju razgradnju hrane, čišćenje glukoze iz krvi i zatim njeno iskorištavanje. Jedenje kasno naveče, neposredno pre spavanja, povezano je s preteranim i produženim odgovorom na nivo glukoze u krvi nego čak i jedenje istog obroka samo četiri sata ranije naveče.
Šta možete učiniti po tom pitanju: Večera je obično najveći obrok u danu za većinu, pa razmislite o tome da je prebacite ranije, i većinu energetskog unosa stavite na doručak i ručak. A kad jedete večeru, neka ona bude ranije, donosi MBG.
