Područja na kojima žive najdugovečniji ljudi sveta nazivaju se plavim zonama.
Postoje pet plavih zona, a ona uključuju italijansko ostrvo Sardiniju, japansko ostrvo Okinavu, grčko ostrvo Ikariju, poluostrvo Nikoja u Kostariki i kalifornijski grad Loma Linda.
Ne samo da na ovim mestima žive najdugovečniji ljudi sveta – veliki procenat osoba starijih od 100 godina, već i grupe ljudi koje su ostareli bez većih zdravstvenih problema poput srčanih bolesti, gojaznosti, raka ili dijabetesa.
Istraživanja Dana Batnera pokazala su da na dugovečnost osoba u plavim zonama utiče kvalitet života odnosno sve od pozitivnog pogleda na svet i male količine stresa do redovne fizičke aktivnosti i kvalitetne hrane, piše punkufer.
U plavim zonama ljudi uglavnom jedu hranu koja se bazira na lokalno uzgojenim namirnicama biljnog porekla (oko 80 posto) koja je dopunjena ribom, jajima i mlečnim proizvodima. Najdugovečniji ljudi sveta u proseku jedu oko 65 posto hrane bazirane na ugljenim hidratima poput celovitih žitarica, voća, povrća i mahunarki.
Meso se jede u manjim porcijama od 50-ak grama pet puta mesečno, a riba u porcijama od oko 100 grama tri puta nedeljno. Jaja i mlečni proizvodi se konzumiraju u vrlo umerenim količinama. Ograničena je i količina dodatih šećera koja se jede na dnevnoj bazi – maksimalno 7 kafenih kašičica. Od tečnosti najčešće se pije voda i čaj, nešto kafe i vina.
U plavim zonama nije zabranjena konzumacija hleba. Štaviše, hleb se smatra osnovnom zdrave ishrane. Ali za razliku od dobrog dela zapadnog sveta gde je najpopularniji hleb od belog procesuiranog brašna, u plavim zonama jedu se vekne koje stanovništvo samo peče od celovitih namirnica i bez dodatih aditiva.
Četiri najpopularnije vrste hleba u plavima zonama:
Hleb od kiselog testa (sourdough)
Hleb od kiselog testa popularan je u Sardiniji i na Ikariji, a pravi se od svega par namirnica – vode, celovitog brašna i startera. Zahvaljujući procesu fermentacije u izradi startera, hleb od kiselog testa ima više probiotika i poboljšava apsorpciju nutrijenta u organizmu. Probiotici unapređuju zdravlje probavnog sistema i jačaju imunitet.
Hleb od celovitih žitarica poput pšenice, raži i ječma
Ne samo da stanovnici Ikarije i Sardinije sami peku hleb od celovitih žitarica poput pšenice, raži i ječma, već i sami melju ove namirnice u brašno. Njihov hleb izgleda drugačije od onoga koji se može naći u prodavnicama jer je napravljen od minimalnih sastojaka. U celovitim žitaricama nalazi se bogatstvo prehrambenih vlakana, B vitamina i minerala poput magnezijuma, kalijuma i gvožđa koje poboljšavaju zdravlje celog organizma.
Pogače od celovitih žitarica (pita bread)
Na Ikariji su veoma popularne i svojevrsne pogače od celovitih žitarica (eng. pita bread) koji se sjajno kombinuju s izvorima belančevina biljnog porekla – od humusa do kuvanog pasulja, sočiva i slično. Zbog upotrebe celovitih žitarica za izradu, ova vrsta hleba takođe je bogata hranljivim vlaknima, vitaminima i mineralima.
Hleb od kukuruznog brašna
Kukuruzno brašno, odnosno mleveni kukuruz koristi se u ishrani već stotinama i hiljadama godina što ne čudi ako je poznato da je reč o sjajnom izvoru belančevina, vitamina A, prehrambenih vlakana i raznih minerala. Od kukuruza se priprema sve od tortilja do palente, ali i različite vrste hleba. Hleb od kukuruznog brašna je izuzetno popularan u Loma Lindi gde se sparuje sa speltinim brašnom i lanenim semenkama koje predstavljaju sjajan izvor omega 3 masnih kiselina.
