Za ribu se uglavnom kaže da je od mesa najzdravije moguće (u stvari, većina ljudi je i ne smatra pravim mesom).
Niskokalorična, lako varljiva, sadrži puno belančevina i (inače ne baš toliko česte u namirnicama, a neophodne u ishrani) omega-3 masne kiseline – zbog svega toga, riba je izuzetno korisna. Ipak, kod nas (naročito u kontinentalnom delu zemlje) nije baš cenjena, a uz to je i neopravdano skupa.
Zavisno od porekla, riba se deli na morsku (inćuni, sardele, skuše i losos spadaju u plave ribe, dok su cipal, zubatac, list, oslić i brancin bela riba) i slatkovodnu (šaran, pastrmka, som…). Po količini masnoće, riba se deli na nemasnu (oslić, list, orada), polumasnu (zubatac, barbun, sardela, inćun, pastrmka) i masnu (jegulja, hobotnica, muzgavci).
Važno je razlikovati uzgojenu i prirodnu, „divlju“ ribu – ova druga je znatno zdravija, jer se uzgojena riba uglavnom hrani ribljim brašnom.
Ribu treba kupovati kao i voće i povrće, znači sezonsku, jer se riba uglavnom lovi u određeno doba godine.
Kako prepoznati uzgojenu ribu?
Ribe iz uzgajališta su sve iste veličine; najčešće se gaje orade, brancini, losos, pastrmke i šaran. Najsigurnije je izabrati inćune, sardele i skuše – te ribe se još uvek ne uzgajaju.
Najveća opasnost kod riba je moguće prisustvo toksičnih materija, najčešće teških metala (živa, uran, olovo).
Izvesne količine tih materija dospevaju u more otpadnim industrijskim vodama ili erozijom tla, a najviše se skupljaju u telima velikih riba (tunj, morski pas). Posledice koje ove materije mogu izazvati nisu nimalo naivne: toksične reakcije, poremećaj metabolizma, neurološke smetnje, deformiteti kod dece.
Riba je super, ali – kao i uvek pri izboru hrane (pa i svega ostalog u životu) – birajte pažljivo.
