Iako nije lako otkriti ovu bolest na samom početku, nije nemoguće
Alchajmerova bolest kao najčešći oblik demencije uzrokuje da osoba polako gubi pamćenje i sposobnost da obavlja svakodnevne zadatke. Ova bolest napreduje s godinama i veoma je teško uočiti je na početku. Ipak, postoje neki rani znaci u ponašanju osobe koji mogu signalizirati potencijalnu dijagnozu koja se nazire – od lošeg parkiranja do promene u smislu za humor.
Nov identifikovani alarm za uzbunu može biti ako je rukopis vaše bake na vašoj rođendanskoj čestitki malo klimav. Lekar opšte prakse često koristi testove olovke i papira za dijagnozu Alchajmerove bolesti i zahtevaju od osobe da iz sećanja nacrta oblik poput zvezde ili brojača sata.
Što su manje sposobni da to urade, veća je verovatnoća da imaju demenciju. Istraživači sa Univerziteta Cukuba, Japan, sada su otkrili druge znakove u testovima olovke i papira koji bi se mogli pojaviti mnogo ranije. Oni su regrutovali 144 osobe sa različitim nivoima kognitivnih sposobnosti, uključujući neke sa demencijom i neke koji su bili potpuno zdravi. Svaki učesnik prošao je kroz pet različitih testova crtanja.
To uključuje pritisak olovke, položaj olovke, brzinu i koliko je često osoba pauzirala. Istraživači su zatim uporedili ove karakteristike i koristili kompjuterski program da vide koliko dobro osobine crteža mogu da se koriste za identifikaciju ljudi sa ili bez normalne kognicije.
Neki od pacijenata su imali blago kognitivno oštećenje (MCI), što je kada neko ima gubitak pamćenja koji nije ozbiljan kao demencija tako ozbiljan kao demencija. I dalje su u stanju da obavljaju svakodnevne aktivnosti. Istraživači su uspeli da uoče one sa MCI ili Alchajmerom na osnovu njihovog stila crtanja. Imale su veću varijabilnost pritiska olovke, što znači da su neke linije bile glatke i jake, dok su druge bile slabe i klimave. Zastajali su duže i brzina im je bila sporija.
Tačnost svih pet testova za otkrivanje ljudi koji imaju Alchajmerovu bolest bila je 75,2 odsto zajedno. Profesor Tetsuaki Arai, viši autor studije, rekao je: „Iako je jasno da se osobine crtanja koje se odnose na kretanje i pauzu mogu koristiti za skrining kognitivnih oštećenja, većina testova skrininga ostaje relativno netačna.
„Pitali smo se šta bi se moglo dogoditi ako bismo analizirali ove osobine dok su ljudi obavljali niz različitih zadataka crtanja. „Tačnost klasifikacije u tri grupe svih pet testova bila je 75,2 odsto, što je skoro 10 odsto bolje od bilo kojih drugih testova.
Bolest je neizlečiva, ali postoje lekovi za ublažavanje simptoma. Rana dijagnoza pomaže osobi da planira svoju budućnost dok još može da donosi odluke.
