Sindrom nervoznih creva čest najčešći je poremećaj sistema za varenje koji još zovu i bolest savremenog doba.
Nije ni čudo kada na njen nastanak utiče sve brži i nezdravi način života. Doktor Srđan Marković, gastroenterolog za RTS naglasio je da je reč o starom izrazu „nervozna creva“, koji upućuje na funkcionalne poremećaje i poremećaje funkcije creva.
„To je, da kažem, medicinski izraz – sindrom iritabilnog kolona, odnosno sindrom nervoznih creva. Čest stres, nepravilan način ishrane kao jedan, da kažem, od inicijalnih faktora za ovu pojavu, kao neki konstantni simptom ove pojave jeste taj bol u trbuhu koji često može da natera čoveka da ode kod lekara, da se bol u trbuhu ispita, a da se kao finalna dijagnoza dobije sindrom nervoznih creva“, ističe doktor.
U simptome, osim karakterističnog bola u stomaku tipa grčeva koji prate poremećaje pri pražnjenju.
„Pacijenti mogu da imaju i proliv, mogu da imaju i zatvor, ima više tipova tog sindroma nervoznog creva. Mogu biti blaži oblici, mogu biti teži oblici, mogu definitivno da budu nešto što ograničava kvalitet života pacijentima. Nekad može da bude u smislu da ograničava čoveka da ode na posao. I definitivno postoje teže forme, gde je bol u trbuhu, dijareja, gde vi morate da gađate terapijski taj dominantni simptom. Ako je bol dominantni simptom, vi ćete dati lek koji može da ublaži taj bol. Ukoliko je dijareja osnovni simptom, definitivno gađate taj simptom. Postoji algoritam koji je dobro ustanovljen i kako se ova pojava leči“, objašnjava doktor Marković i dodaje da nekada u terapiji pacijenata mora da se uključe i psihoterapeut i nutricionista.
„Taj stres kome smo svi na neki način izloženi, upravo način ishrane, da čovek jednom dnevno ima obrok koji je obilniji, dovodi do distenzije, do nadutosti, u većoj meri to što nema čovek tri obroka dnevno, dve užine. Treba da krenemo od sebe, kako živimo i kako se hranimo, to je na prvom mestu. Na drugom mestu jeste genetika, na trećem mestu jeste odrastanje, psihološki momenti u životu, ljudi koji imaju osetljiviji gastrointestinalni trakt i osetljiviji stomak“, dodao je.
Ipak, doktor Marković kaže da hrana ipak nije jedini faktor rizika:
„U crevu ima deset na četrnaesti bakterija, crevo je ogromno, da kažem, ima ogromnu površinu negde u tim crevnim resicama, kad krenete od želuca, tankog creva do debelog creva, gde prosto imate i veliki broj bakterija, i veliku apsorptivnu površinu gde se prosto zakači neki mikroorganizam koji nije baš dobar, a imate uvek borbu dobrih i loših bakterija i dobro znamo i za mnoge probiotske dobre kulture koje da pomognu u očuvanju digestivnog zdravlja.“
Dodaje da je kod sindroma nervoznog creva prvi terapijski momenat – dijetetski režim i eliminacija hrane koja pravi problem i savetuje da dan treba započeti prvo bez stresa, a potom i nekim laganim obrokom koji prija. Takođe, važno je da se prilikom prvih simptoma obratite svom lekaru kako bi mogao da vam prepiše adekvatnu terapiju.
(Espreso/Mondo)
