Ishrana bogata ribom poput sardina ili drugih malih vrsta riba umesto crvenog mesa mogla bi da spreči do 750.000 prevremenih smrti do 2050, pošto bi se smanjio broj pacijenata od moždanog udara ili raka debelog creva.
U studiji objavljenoj u stručnom časopisu Global Helt navodi se da su male ribe poput sardina, haringa ili inćuna bogate polinezasićenim masnim kiselinama koje umerenom konzumacijom pomažu u smanjenju rizika od srčanih problema i drugih bolesti, pogotovo kad je reč o manje razvijenim zemljama, pošto su te ribe daleko jeftinije od crvenog mesa ili krupnih riba.
Koja je riba najzdravija
Uprkos tome, količina malih riba može zameniti svega osam odsto crvenog mesa koje se jede u svetu, pri čemu svega četvrtina ulovljene ribe se koristi za ljudsku ishranu, dok se ostatak koristi za tovljenje velikih riba poput lososa ili pastrmke, koje se prodaju kupcima sa većim primanjima, prenosi El Pais.
Vanredni profesor na Univerzitetu Rovira i Virgili, Hesus Francisko Garsija-Gavilan tvrdi da bi uvođenje prehrambene politike koja favorizuje konzumaciju ribe poboljšalo zdravlje populacije.
“Pored toga, smanjilo bi zdravstvene troškove i promovisalo praćenje tzv. mediteranske ishrane i atlantske dijete, dva načina ishrane koji se sve manje koriste uprkos tome što su širom sveta prepoznati kao efikasna prevencija bolesti“, kaže Garsija-Gavilan.
El Pais piše da su predviđanja neizvesna, pošto se ne može odrediti konkretan uticaj pojedinih fenomena, poput klimatskih promena, količina ulova ribe, ali i pored toga naučnici i autori studije smatraju da svetska populacija malih riba neće varirati više od tri odso.
Autori predlažu usvajanje strategija kao što je premeštanje ribolovnih mesta u povoljnija područja ako globalno zagrevanje počne značajno da utiče na ulov ribe.
