Prema istraživanju objavljenom u časopisu Neurology, ljudi sa jednom od krvne grupe A imaju veću verovatnoću da dožive moždani udar pre 60. godine u poređenju sa osobama drugih krvnih grupa.
Krvne grupe opisuju bogatu raznolikost hemikalija prikazanih na površini naših crvenih krvnih zrnaca. Najpoznatiji su A i B, koji mogu biti prisutni zajedno kao AB, pojedinačno kao A ili B, ili uopšte nisu prisutni – to je krvna grupa 0. Ali čak i unutar ovih glavnih krvnih grupa, postoje suptilne varijacije koje su rezultat mutacija u odgovorni geni.
U studiji iz 2022. godine, istraživači genomike su pronašli jasnu vezu između gena podgrupe A1 i ranog moždanog udara. Podaci su prikupljeni iz 48 genetskih studija, koje su uključivale oko 17.000 osoba sa moždanim udarom i skoro 600.000 ljudi iz kontrolne grupe bez moždanog udara. Svi oni koji su učestvovali u istraživanju imali su između 18 i 59 godina.
A pretraga u celom genomu otkrila je dve lokacije koje su snažno povezane sa ranijim rizikom od moždanog udara – a jedna se poklopila sa mestom gde se nalaze geni krvne grupe.
Druga analiza specifičnih tipova gena krvnih grupa pokazala je da ljudi čiji su geni kodirani za varijaciju tipa A imaju 16 odsto veće šanse da dobiju moždani udar pre 60. godine. Za one sa genom za grupu 01, rizik je bio čak 12 odsto manji.
Međutim, naučnici su primetili i da je dodatni rizik od moždanog udara kod osoba sa krvnom grupom A mali, pa nema potrebe za dodatnim oprezom ili skriningom u pomenutoj grupi.
– Još uvek ne znamo zašto bi krvna grupa A predstavljala veći rizik, ali to verovatno ima veze sa faktorima zgrušavanja krvi kao što su trombociti i ćelije koje oblažu krvne sudove, kao i drugi cirkulišući proteini – naime, svi oni imaju ulogu u nastanku krvnih ugrušaka – objasnio je vaskularni neurolog Stiven Kitner sa Univerziteta Merilend.
Portal Science Alert piše da u SAD nešto manje od 800.000 ljudi doživi moždani udar svake godine. Većina njih – oko tri od četiri – javlja se kod ljudi starijih od 65 godina, a rizici se udvostručuju svake decenije nakon 55. godine.
– Jasno je da nam je potrebno više naknadnih studija kako bi se razjasnili mehanizmi povećanog rizika od moždanog udara – rekao je Kitner.
Druga važna studija poredila je ljude koji su imali moždani udar pre 60. godine sa onima koji su ga imali posle 60. godine. U ovom slučaju korišćen je skup podataka od oko 9.300 osoba starijih od 60 godina koje su imale moždani udar i oko 25.000 kontrolnih osoba starijih od 60 godina koje nisu imale moždani udar. Utvrđeno je da je povećan rizik od moždanog udara kod krvne grupe A beznačajan u grupi sa kasnim početkom, što sugeriše da moždani udari koji se javljaju u ranom dobu mogu imati drugačiji mehanizam u poređenju sa onima koji se javljaju kasnije.
– Moždani udar u mlađoj populaciji ređe je uzrokovan nakupljanjem masnih naslaga u arterijama (ateroskleroza). Veća je verovatnoća da će biti uzrokovan faktorima povezanim sa stvaranjem ugrušaka, kažu autori studije, koja je takođe otkrila da su ljudi sa krvnom grupom B imali oko 11 odsto veću verovatnoću da dobiju moždani udar u poređenju sa kontrolnom grupom bez moždanog udara , bez obzira na godine, prenosi Jutarnji.
Dosadašnja istraživanja su pokazala da je deo genoma koji kodira krvnu grupu povezan sa kalcifikacijama koronarne arterije, koja ograničava protok krvi, i sa srčanim udarima. Genetski niz za krvne grupe A i B takođe je povezan sa nešto većim rizikom od krvnih ugrušaka u venama (venska tromboza).
