Sve veći broj mladih u Srbiji koji imaju problema sa srcem zabrinjava naše lekare, jer je postalo alarmantno
Mladi ljudi u četrdesetoj godini ne mogu i ne žele da prihvate da imaju neki zdravstveni problem, što se odnosi i na srčane bolesti. Terapija se mora uzimati redovno, i u najvećem broju slučajeva u pitanju su lekovi koji se uzimaju trajno, zato je važno javiti se karidologu na vreme, otkriti problem i otpočeti lečenje kako bi se bolest držala pod kontrolom, objasnio je kardiolog prof.dr Predrag Mitrović u emisiji Zdravo sa Ivanom.
Kako je lekar nedavno ispričao, mladi ljudi izbegavaju posete lekaru, a onda se s vremena na vreme javljaju srčane tegobe koje mogu prerasti u ozbiljno oboljenje ako se ne leče. Na sve to utiče i stil života, cigarete, slaba fizička aktivnost, loša ishrana, gojaznost, dok ima i genetskih predispozicija.
– Ima pacijenata koji dođu na kontrolu i baš tog dana ne uzmu svoju terapiju, i onda pritisak naravno bude visok a mi tada moramo iznova da dajemo terapiju i tu se gubi kontinuitet. Ljudi treba da shvate da ako je nešto nasleđeno i urođeno da se terapija uzima i da je to trajno. Taj pritisak koji neko normalizuje pomoću lekova, on nije prirodan nego se drži pod kontrolom, i čim jednom odustanete od terapije, on se poveća. Druga stvar je ako je neko gojazan ili ima neki drugi problem zbog koga skače pritisak, e onda možemo reći da kada se neke druge stvari poprave, i pritisak se normalizuje. To obično ne prihvataju mladi ljudi, prosto ne žele da prihvate stvarnost, ne prihvate bolest i tada dolazi do problema, kaže profesor Mitrović.
Da sve veći broj mladih u Srbiji koji imaju problema sa srcem, skrenuo je pažnju prof.dr Nemanja Đenić, načelnik Klinike za urgentnu internu medicinu VMA, te je iznao podatak da je broj mladih koji imaju problema sa srcem drastično je povećan.
– Najtežih pacijenata u poslednjih 20 godina ima za čak oko 1.000 više. Ovih dana imamo 10 do 15 odsto povećanje hospitalizovanih. Samo prošle srede bilo je 22 prijema što je znatno veći broj nego pre dve nedelje. Ovo se meri sa onim brojem koji je bio u najtoplijem periodu godine – izjavio je dr Đenić za RTS.
Promena vremena
Vremenske oscilacije smetaju kako hroničnim bolesnicima tako i zdravim ljudima. Nagli skok i nagli pad vremenske temperature nepovoljno utiče na organizam, te se mogu javiti glavobolje, hipertenzija, nervoza, razdražljivost.
Lekari apeluju da je neophodno uzimati terapiju na vreme, izbegavati fizički napor, ali i javiti se na vreme na pregled ukoliko osetite probadanje, nedostatak daha, lupanje srca…
– Posebno kada dođe do promene temperature kada idemo iz toplog u hladno, jer organizam tada nastoji da zadrži tu temperaturu, i onda se krvni sudovi skupljaju, zbog čega dolazi do povišenja krvnog pritiska, koji, ako se ne reguliše, može da izazove tegobe. Sa druge strane, hroničarima poput astmatičara ili oni koji imaju opstruktivne bolesti pluća, smeta im vlažnost vazduha, tako da su česti astmatični napadi. Isto tako kod tih naglih promena vremena mogu se javiti i gastritične tegobe, objasnila je dr Biserka Obradović za Telegraf.rs.
Opasni simptomi
Kada krenu tegobe, mnogi se uplaše onog najgoreg scenarija a to je infarkt. Iako srećom uglavnom se radi o manjim srčanim problemima, lekari upozoravaju da je dobro javiti se lekaru, i proveriti da li je u pitanju prolazno bezazleno stanje, ili treba primeniti terapiju.
Za infarkt miokarda postoje najčešće signali, javlja se pritisak u sredogruđu, u predelu srca i to se u početku javlja pri naporu, dakle ako se fizički zamaramo, hodamo uz stepence, izloženi smo stresu, tada se javlja bol.
– Kako kasnije bolest napreduje, počinje da se javlja bol i dok mirujete. U nekih 30 odsto slučajeva nema bola, nema ničega što ukazuje, ili mogu biti neki simptomi koje ne povezujemo sa srcem, kao što je bol u donjoj vilici, bol u leđima između lopatica, a onda obično ljudi pomisle na neki drugi mogući uzrok. U svakom slučaju, ako osetimo bol u predelu srca, ukoliko se on širi u levom ramenu, u levoj nadlaktici, a zatim u podlaktici, ili šaci, onda je potrebno javiti se lekaru. Bitno je da obratimo pažnju ako su naši roditelji, brat ili sestra imali infarkt miokarda, naročito u tom nekom dobu, onda se moramo javiti jer je moguće da imamo bolest srca, objasnio je nedavno za Telegraf.rs profesor Mitrović.
(Telegraf.rs)
