Kako u „klub stogodišnjaka“? Evo šta treba da bi se živelo zdravo i dugovečno!
Tri ključne životne navike koje mogu povećati šanse za stotu godinu – ovo su saveti lekara.
Mnogi veruju da su genetski faktori ključni za dočekati stotu, ali najnovija istraživanja pokazuju da i određene životne navike igraju veliku ulogu u tome. Naučnici otkrivaju tri osnovne navike koje mogu značajno povećati šanse za doživeti 100 godina, prenosi nova.rs.
Dr. Siang Gao, jedan od autora studije i istraživač na Univerzitetu Fudan u Šangaju, tvrdi da su fizička aktivnost, izbegavanje pušenja i zdrava ishrana ključni faktori za dug život. Ova saznanja naglašavaju koliko je važno negovati zdrav način života, kako u mlađim, tako i u starijim godinama. „Naši rezultati pokazuju da je važno pridržavati se zdravih navika i u kasnijim godinama,“ kaže dr Gao.
Iako je poznato da zdrav život smanjuje rizik od hroničnih bolesti, istraživači su želeli da saznaju da li ove navike iznad 80. godine mogu imati dugoročne koristi. U studiji su učestvovali ljudi stariji od 80 godina, koji su bili potencijalni kandidati za doživeti stotu. Za svaki stogodišnjaka, pridruženi su četvoro ljudi istog uzrasta koji nisu dostigli 100 godina, čime je stvoren uzorak od 5.222 osobe.
Podaci prikupljeni kroz intervjue obuhvatili su demografske podatke, ali i životne navike, kao što su pušenje, alkohol, fizička aktivnost, ishrana i indeks telesne mase (BMI).
Povoljni faktori koji su poboljšavali skor zdravog života uključivali su:
– nikada ne pušiti ili biti bivši pušač
– umeren unos alkohola ili potpuna apstinencija
– redovno vežbanje
– raznovrsna ishrana
– normalan indeks telesne mase
Tri faktora koji vode do dugog života – fizička aktivnost, pušenje i ishrana
Istraživanje je pokazalo da fizička aktivnost, nekonzumiranje cigareta i zdrava ishrana imaju najizraženiji uticaj na dugovečnost. Na primer, fizička aktivnost povećava šanse za doživeti stotu za 31%, dok prestanak pušenja povećava šanse za 25%. Zdrava ishrana dodaje još 23%.
Nije pronađena značajna povezanost između alkohola, ITM (indeksa telesne mase) i dugovečnosti. Iako je studija uspela da pojednostavi ove faktore, rezultati ukazuju da umeren unos alkohola ne mora biti štetan, a viši ITM može imati i zaštitni efekat kod starijih osoba.
Nikada nije kasno za promene
Bez obzira na godine, nije kasno da usvojite zdrave navike. Dr. Valter Longo, profesor sa Univerziteta Južna Kalifornija, napominje da ova studija daje samo jedan pogled na dugovečnost. On sugeriše da je ključno usmeriti se na pravilnu ishranu, fizičku aktivnost i redovne medicinske preglede.
Preporuke za dug i zdrav život:
– fokus na biljnu ishranu sa umerenim unosom ribe
– smanjen unos proteina za mlađe od 65 godina
– izbegavanje zasićenih masti, kao i smanjenje konzumacije mesa i šećera
– veći unos integralnih žitarica, povrća i zdravih masti
Iako genetika igra ulogu, istraživanja pokazuju da naše životne navike imaju još veći uticaj na dugovekost.
Počnite s malim koracima i sigurno ćete produžiti i poboljšati kvalitet svog života.
