Nagli porast šećera ozbiljno narušava zdravlje…
Poslednjih godina sve je više osoba koje imaju insulinsku rezistenciju ili dijabetes tipa 2. Razlog nije samo genetika, već i nepridržavanje zdravih stilova života – manjak kretanja i loša ishrana glavni su krivci za navedena metabolička stanja koja sve češće pogađaju mlađu populaciju.
Brz ritam života često isključuje normalno obedovanje u trajanju od po 20 minuta za svaki od tri glavna obroka. Kad se tome pridoda i kontinuirano konzumiranje brze hrane koja je puna trans-masti, skrivenih šećera, soli i aditiva, zdravstveni stručnjaci i nisu iznenađeni što je zdravlje nacije ugroženo.
Promena načina ishrane, isključivanje pojedinih namirnica i paralelno konzumiranje lekova kako bi se sprečilo da insulinska rezistencija “preraste” u dijabetes trio su koji u najvećem broju slučajeva daje dobre rezultate.
Nutricionista-dijetetičar Dušanka Lacmanović za Ona.rs podseća da je prevencija najvažnija i da bi malim promenama u stilu života mogli da predupredimo metabolička stanja koja su rizična po zdravlje.
– Zbog ubrzanog ritma života zaboravili smo kojim redosledom bi trebalo da unosimo namirnice u okviru obroka – kaže nutricionista Lacmanović za Ona.rs.
– Nekad je bilo pravilo da se ništa što sadrži šećere i ugljene hidrate ne unosi u organizam pre glavnog jela. Danas to pravilo mnogi masovno krše, ne razmišljajući da tako izazivaju nagli skok šećera u krvi. Ako to preraste u naviku, raste i rizik od insulinske rezistencije, a potom i od dijabetesa tipa 2.
Kako podseća naša sagovornica, doručak je od krucijalne važnosti za zdrav početak dana. Ali, trebalo bi voditi računa o tome šta jedemo za prvi dnevni obrok.
– Za doručak bi trebalo uzeti proteine poput kajgane, prženih ili barenih jaja, sira ili drugih mlečnih proizvoda uz svežu sezonsku salatu i parče integralnog hleba, ili ovsenu kašu sa sezonskim voćem, orašastim plodovima i cimetom. Sveže pripremljena kaša od ovsenih pahuljica je daleko zdraviji izbor od peciva iz pekare, jer su ona puna trans-masti i belog brašna koje naš organizam prepoznaje kao šećer – upozorava sagovornica našeg portala.
Kada je reč o ručku i večeri, pravilan raspored unosa namirnica utiče na skok šećera u krvi.
– Čorba od povrća je idealan uvod u ručak ili večeru. Potom bi trebalo pojesti svežu sezonsku salatu, jer je ona puna vlakana i minerala, a tek onda pojesti prilog i glavno jelo. Salata bi trebalo da čini polovinu ručka, odnosno večere, a prilog i glavno jelo po četvrtinu – navodi Lacmanović.
Ona objašnjava kako ovakav raspored unosa namirnica utiče na šećer u krvi:
– Ukoliko preskočimo čorbu i salatu i odmah počnemo da jedemo glavno jelo, izvesno je da ćemo uneti veću količinu kalorija koje će naš organizam teže svariti. Uz to, mozgu je potrebno 20 minuta da shvati da je organizam sit; ako jedemo polako i započnemo obrok čorbom i potom salatom, želudac će signalizirati mozgu da je sit, pa ćemo pojesti manju količinu priloga i glavnog jela. Pored toga, salata se brže vari i neće fermentisati u želucu, kao što se događa kada je jedemo paralelno sa glavnim jelom ili posle njega. Takođe, pankreas neće biti “zagušen” naglim skokom šećera, pa neće morati da se “brani”.
Desert, kojim je većina ljudi navikla da zaokruži obrok, trebalo bi pojesti makar sat-dva posle ručka, i to ne svakog dana. Sagovornica našeg portala podseća da je najidealniji slatkiš posle obroka kolač koji ne sadrži veliku količinu masnoća, šećera i belog brašna, jer navedeni sastojci opterećuju želudac i kompletan digestivni sistem.
(Ona.rs)
