Sme li da se koristi krompir koji je proklijao, ima „okca“ ili je pozeleneo?
Krompir koji duže stoji, naročito ako je u plastičnoj kesi i na nedovoljno hladnom mestu, može da proklija. Klijanju pogoduje i dosta svetlosti, ali i držanje krompira u istoj kutiji sa crnim lukom.
Ako primetite sumnjiva „okca“ na krompiru, sigurno se uvek upitate da li je bezbedno da ga koristite. Ukoliko su ona sitna i ima ih samo nekoliko, slobodno ih izvadite oštrim nožem, oljuštite krompir i normalno pripremajte dalje.
Ukoliko klica ima više i već su dosta porasle, preporučuje se da takav krompir odbacite. Svaki krompir sadrži dve vrste prirodnih toksina: solanin i čakonin.
Kad dugo stoji, a naročito ako je još izložen svetlosti, količina toksina u njemu se povećava. Najveća koncentracija je u kori i klicama, u belom delu krompira ih ima mnogo manje.
Ljuštenje kore i uklanjanje klica smanjuje rizik od štetnih posledica. Ako se u telo unese deo toksina iz krompira, simptomi ne moraju biti jaki, ali kod nekih ljudi dolazi do povraćanja, bolova u želucu, glavobolje i povišene temperature. Pojedinci mogu reagovati burnije.
Kad pripremate krompir, odstranite i one koji su pozelenili – to je posledica hlorofila koji, sam po sebi, nije opasan, ali je znak da je povrće dugo stajalo. Nisu za upotrebu ni plodovi koji su omekšali, imaju mnogo oštećenih delova ili velikih crnih fleka.
Zdrav krompir ima tipičan miris zemlje, a onaj koji se oseća na buđ i trulež obavezno bacite.
