Kesten je najpoznatija jesenja namirnica čiji mirisi se već nedeljama šire ulicama, a njegovo bogatstvo vitaminom C, mali udeo masti samo su neki od svojstava zbog kojih bi ovaj plod trebalo da se svakodnevno nađe na vašem stolu.
Vredna svojstva pitomog kestena prepoznali su gastro znalci koji ga koriste kao glavni sastojak čorbi, umaka i poslastica, dok onaj divlji i nejestivi veliku primenu nalazi u lekovitoj medicini.
Donosimo razloge zašto bi kesten trebalo da uvrstite u svakodnevni meni i kućnu apoteku.
1. Bogatstvo vitaminom C karakteristika je koja ga izdvaja od ostalih plodova iste porodice kao i mali udeo masti. Kesten naime sadrži manje od 70 kalorija na 30 grama što ga čini i namirnicom idealnom za mršavljenje.
2. Netipičnim ga čine i folati kojima obiluje, tačnije vitamin B9 kojeg inače nalazimo u lisnatom povrću, a ne u orašastim plodovima i koji je zaslužan za formiranje crvenih krvnih zrnaca i sintezu DNK.
3. Ovaj jesenji plod izvor je vlakana, što pomaže u smanjenju nivoa holesterola. A kako bi zadovoljili dnevne potrebe za vitaminima i mineralima preporučuje se unos od 85 grama. Jedući kestene u organizam unosite preko potrebne elemente magnezijum i fosfor koji su važni za metabolizam kostiju, kao i kalijum koji uravnotežuje nivo natrijuma, srčane otkucaje i krvni pritisak.
4. Kesten ne sadrži gluten, zbog čega je stekao popularnost u bezglutenskoj ishrani koja ima sve više sledbenika. Po svom sastavu ima najveći procenat skroba, što ga čini sličnijim kukuruzu i krompiru nego srodnim orašastim plodovima. A lako probavljivo brašno kestena pokazalo se idealnim u pravljenju kolača, sladoleda, čorbi i umaka.
5. Divlji kesten nije jestiv, ali ima niz lekovitih svojstava. Čaj od kestena uspješno ublažava simptome astme i bronhitisa, a kao glavni sastojak krema idealan je u lečenju proširenih vena kao i u borbi protiv celulita. Ekstrakt semenki divljeg kestena podstiče bolje snabdevanje kože kiseonikom i hranjivim nutrijentima, prenosi Zadovoljna.hr.
