Jedna stvar čuva srce i blagotvorno utiče na zdravlje – radite je svaki dan i nikad više nećete biti bolesni!
Zdrava ishrana, redovne medicinske provere i fizička aktivnost ne moraju biti skupi, a ipak mogu značajno poboljšati vaše zdravlje.
Praćenje krvnog pritiska, šećera i holesterola, održavanje idealne telesne težine i izbegavanje pušenja ključni su za očuvanje zdravlja srca. Nažalost, podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da ljudi u Srbiji žive pet godina kraće od prosek u Evropskoj uniji, a srčani problemi su najčešći uzrok smrtnosti, prenosi bbc.com.
Žene u Srbiji očekuju životni vek od 78 godina, dok muškarci žive do 73 godine. U EU, žene prosečno žive 84 godine, a muškarci 78,5 godina.
Marko Ristić, profesor fizičkog vaspitanja, podseća na reči Hipokrata: „Fizička aktivnost čuva zdravlje, dok medicina leči i oporavlja.“
Kako možemo očuvati svoje srce bez skupih namirnica ili ličnih trenera?
Mediteranski način ishrane, sedam sati sna, i polusatne šetnje tri puta nedeljno, zajedno sa redovnim uzimanjem terapije za hronične bolesti, predstavljaju osnovne savete stručnjaka.
Prvo, fokusirajte se na prevenciju
Važno je poznavati sopstveno zdravstveno stanje. Profesor Petar Seferović naglašava potrebu za kontrolom ključnih zdravstvenih faktora:
– krvnog pritiska
– nivoa šećera u krvi
– holesterola
– telesne težine
– prestanka pušenja, koje je jedna od najvećih loših navika
„Ovo su osnovne komponente zdravog života“, objašnjava Seferović za BBC na srpskom, dodajući da bi mlađe i zdrave osobe trebalo da idu kod lekara jednom godišnje, dok stariji i oni sa zdravstvenim problemima trebaju češće provere.
Genetika takođe igra važnu ulogu, a oni sa porodičnom istorijom srčanih bolesti trebaju biti posebno oprezni.
„Muškarci su skloniji srčanim oboljenjima, ali kada se bolest pojavi kod žena, obično je teža“, dodaje Seferović.
Na Svetski dan srca, Snežana Plavšić iz Instituta za javno zdravlje ističe da u Srbiji godišnje od kardiovaskularnih bolesti umire više od 52.000 ljudi, što čini 51,6% ukupne smrtnosti.
Zdrava ishrana dostupna svima
Prema istraživanju iz 2019. godine, više od polovine stanovnika Srbije ima problema sa težinom. Nutricionistkinja Milka Raičević naglašava da je važno preuzeti odgovornost za svoje zdravlje.
„Svako bi trebao da izračuna svoje telesne parametre, uključujući telesnu težinu i indeks telesne mase“, savetuje ona.
Doručak je ključan i trebao bi se sastojati od integralnog hleba, biljnog mleka ili kiselog mleka ili kefira, te salate.
Raičević preporučuje da se suhomesnati proizvodi jedu ređe, a da salata, posebno kupus, bude sastavni deo svakog obroka.
„Povrće je najbolje jesti sirovo, a riba poput skuše je povoljna i zdrava opcija koja ne sadrži otrove i teške metale“, dodaje ona.
Kardiolozi se slažu da su ishrana i fizička aktivnost ključni za zdravlje.
„Piletina, riba, povrće i manji obroci više puta dnevno su osnove zdrave ishrane“, objašnjava Seferović.
Fizička aktivnost je neophodna
Trener Marko Ristić ističe da nije potrebno posećivati teretane kako bismo ostali zdravi. Važno je uključiti fizičku aktivnost u svakodnevnicu, bilo da se radi o šetnji, vožnji bicikla ili igranju sa decom.
„Optimalno je imati tri treninga nedeljno sa vežbama snage i dva do tri kardio treninga“, savetuje Ristić.
Za zdravlje srca ključne su aerobne vežbe, a važno je i prilagoditi opterećenje.
„Šetnja ili brzi hod tri puta nedeljno mogu biti sasvim dovoljni za održavanje zdravlja“, zaključuje Ristić.
Čak i oni koji provode vreme sedeći mogu uključiti kratke šetnje ili ustajanja tokom pauza na poslu.
