Naše šanse da postignemo dugovečnost u velikoj meri zavise od onoga što jedemo, ali i od onoga što ne jedemo! Doktor Valter Longo, profesor gerontologije i direktor Instituta za dugovečnost na Univerzitetu Južne Kalifornije (USC), podsetio je ovoga u intervjuu za Njujork Tajms. Otkrio je šta je naučio o dugovečnosti proučavajući svoju rodnu Italiju. U razgovoru pominje i ‘otrovnih 5 P’ koje bi, kako tvrdi, trebalo da izbegavaju svi koji žele da dožive sto godina, prenosi BestLife.
Italija je poznata po tome što ima jednu od najstarijih populacija na svetu. Štaviše, italijanski grad Sardinija bio je prvi od pet tzv. plavih zona, odnosno jedinstvenih mesta na planeti koja se mogu pohvaliti sa najviše stogodišnjaka.
Valter Longo, koji takođe vodi laboratoriju na Institutu za rak u Milanu, odrastao je u Đenovi, ali je često posećivao baku i dedu u Molokiju, drugom delu Italije poznatom po velikom broju stogodišnjaka. Vremenom je počeo da proučava tamošnje ljude i uči o tome kako da omogući dostojanstveno starenje.
Jedan od glavnih faktora koji je istorijski pomogao Italijanima da dožive stotu, prema Longu, jeste ishrana. Konkretno, originalna mediteranska ishrana, koja je, kaže, većini savremenih Italijana danas nepoznata.
„Gotovo niko u Italiji više ne bira mediteransku ishranu“, rekao je Longo. Umesto toga, moderna italijanska ishrana sastoji se uglavnom od suvomesnatih proizvoda, slojeva lazanja i prženog povrća, koje Longo smatra „užasnim i izvorom bolesti“. Ekspert za dugovečnost je posebno zabrinut zbog ishrane italijanske dece, napominjući da se mnogi bore sa gojaznošću zbog „otrovnih pet P”: pice, paste (italijanska testenina), proteina, krompira (italijanska patata) i hleba (italijansko pane).
Tajna dužeg i boljeg života je u ishrani zasnovanoj na biljkama i orašastim plodovima, koju je Longo nazvao ‘Lite Italian’. Ova ishrana je veoma slična originalnoj mediteranskoj ishrani, uglavnom je veganska, sa dodatkom ribe dva do tri puta nedeljno. Umesto mesa, glavni izvor proteina u ovoj ishrani su pasulj, leblebija, grašak i druge mahunarke. Osim toga, Longo savetuje povremeni post, koji omogućava ćelijama da se oslobode štetnog tereta i da se podmlade bez stvarnog gladovanja.
I za kraj, italijanski stručnjak savetuje da se obroci ograniče na razdoblje od 12 sati tokom dana te da se izbegava konzumacija bilo kakve hrane tri do četiri sata pre spavanja.
