Moj odnos sa hranom je dosta oprečan: Ja hranu obožavam, ona mene mrzi. Zapravo, hranu volim toliko da sam do pre par godina bio morbidno gojazan, toliko da sam izmislio kuhinjsku vagicu koja meri kalorije da vi ne biste morali da se maltretirate, i uz njenu pomoć izgubio 40 kilograma. Od tad održavam kilažu tako što računam kalorije i vežbam, priseća se novinar Majkl Grotaus koji je sproveo jedan eksperiment o kome je i napisao tekst, kako prenosi Blic Žena.
Jedem sve što želim, sve dok ne prelazim broj kalorija. Dakle, sve dok ne pređem tu cifru od 2.000 jedem sve što mi padne na um i zdrav sam.
E pa, ispostavilo se da nije baš tako. Jer, iako mi je lekar čestitao na mršavljenju, upozoren sam da unosim previše rafinisanog šećera koji je poguban ne samo za telo već i za mozak.
Objasnila mi je da previše rafinisanog šećera koji se nalazi u slatkišima, sokovima, belom hlebu, testenini, svim bezmasnim jogurtima, sosovima, majonezima i ostaloj hrani od nas čine nervozne ljude koji donose glupe odluke. To što sam mršav i bez dijabetesa ne znači da sam zdrav.
Koliko šećera unositi?
Američka zdravstvena organizacija kaže da muškarci ne bi trebalo da unose više od 37.5g šećera dnevno, dok žene ne bi trebalo da unose više od 25 g. Međutim, odnedavno kažu i da bi i muškarci i žene trebalo da se ograniče na maksimalno 25 grama. Istraživanja kažu da prosečan Amerikanac dnevno unese 126 g šećera a da toga nije ni svestan.
Nisam joj baš verovao ali sam rešio da sprovedem eksperiment i rešio da na dve nedelje u potpunosti izbacim sav rafinisan šećer. Bio sam uveren da neću videti nikakvu promenu, a kako sam se samo prevario, a evo šta sam shvatio.
Teško je ne jesti šećer
S praktične strane gledišta, zaista je teško. Sve što kupite ima u sebi šećer, čak i hrana poput hamburgera. Morao sam da se odreknem čak i mleka. Umesto toga, jeo sam voće i povrće, ribu, piletinu, meso i integralnu pastu i pirinač.
Nisam izbacio sav šećer iz ishrane, samo rafinisani. Šećer iz voća, masti i ugljenih hidrata je u redu. Da to ne unosim, ne bih dugo preživeo.
Uz to, nisam menjao svoj kalorijski unos. Jeo sam kao i uvek između 1.900 i 2.100 kalorija dnevno i vežbao.
Promene raspoloženja
Prvi dan je protekao glatko. Jeo sam voće, ribu za ručak i odrezak sa salatom za večeru. Nedostajalo mi je mleko u kafi i čokoladica, ali ništa što nije moglo da se prevaziđe.
Već drugog dana stvari su se promenile. Iako sam imao sjajan doručak (2 pomorandže, jaja, integralni pirinač i povrće), oko 2 popodne sam se osetio kao da me je pregazio voz. Bolela me je glava i vrtelo mi se u glavi naredna tri dana a samo sam mislio na slatkiše. Četvrtog dana više nisam mogao da se koncentrišem na posao. Jedino na šta sam mislio bili su slatkiši. Bio sam nervozan i svadljiv.
Šestog dana se nešto desilo. Glavobolje su nestale. Voće je postalo slađe. Devetog dana bio sam nov čovek i bio fokusiraniji nego ikad ranije. Reakcije su mi bile brze i smislene. Telo mi se priviklo na novi režim. Sada kada su mi nivoi šećera u krvi bili stalno uravnoteženi, bio sam i sam u ravnoteži.
Bolje sam zaspao
Zaista, već oko sedmog dana zaspao bih desetak minuta nakon što bih legao. Inače bi mi trebalo između pola sata i sat. Uz to, prirodno sam počeo da se budim ranije.
Neočekivano mršavljenje
Iako sam unosio isti broj kalorija, nekako sam uspeo da smršam, i to pet kilograma za dve nedelje. Telo zaista efikasnije sagoreva proteine, voće i povrće. Zaista izgleda da nije stvar samo u kalorijama već i u kvalitetu hrane.
Posle dve nedelje mogu da kažem samo da su mi se oči potpuno otvorile i po prvi put sve vidim jasno. Mentalno sam bolje nego ikad. Srećniji sam, bolje reagujem i fokusiran sam. Moj odnos sa hranom je takođe promenjen. Više nemam neobjašnjive napade gladi. Posle obroka sam sit i do sedam sati.
Sve je sjajno ali ja se i dalje plašim da neću moći da odolevam šećeru večno. Sve šanse su protiv mene jer šećer je svuda sakriven. Nadam se samo da ću moći da istrajem u svom putu.
