Više krompira u ishrani može da se dovede u vezu sa smanjenim rizikom od rane smrti, ali samo ako se taj krtolasti plod priprema na određeni način kako bi se iz njega izvuklo što više koristi
Ukoliko konzumiramo krompir pripremljen na određen način to može da se dovede u vezu sa dužim životom, navodi se u novoj studiji University of Oslo. Nova studija otkrila je vezu između konzumiranja više krompira i manjeg rizika od rane smrti. Ali, kada je u pitanju zdravlje i dugovečnost, stručnjaci podsećaju da je uvek bolje da se fokusiramo na način ishrane umesto na jednu namirnicu.
Da li je krompir hranljiv?
Iako je reč o posmatračkoj studiji, istraživači navode da je većina ljudi u studiji, koji su videli pozitivne efekte na zdravlje – jela je kuvani krompir, a ne prženi krompir. Prema novom istraživanju objavljenom u Journal of Nutrition, uključivanje više krompira u ishranu može da se dovede u vezu sa smanjenim rizikom od rane smrti, ali samo ako se taj krtolasti plod priprema na određeni način kako bi se iz njega izvuklo što više koristi.
Krompir je prilično „svestrano“ povrće u smislu da može da se priprema i kao pomfrit, da bude pržen, pečen ili pire krompir, ali ne sadrži uvek najbogatije hranljive sastojke. Određene metode pripreme mogu da smanje korisna jedinjenja u krompiru i doprinesu stvaranju štetnih hemikalija. U svakom slučaju krompir treba da bude zastupljen u ishrani jer je prirodni izvor mnogih važnih hranljivih materija, kao što su kalijum, dijetetska vlakna, vitamin C i druga bioaktivna jedinjenja poput fenolne kiseline.
Dijetetičar Lisa Andrews navodi da krompir sadrži otporan skrob, koji deluje kao vlakna u telu. Kako kaže, otporni skrob nastaje kada se krompir skuva, ohladi, a zatim ponovo zagreje. Zbog toga se krompir pripremljen na ovaj način smatra najzdravijim.
Krompir smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti
Istraživači sa University of Oslo analizirali su 77.297 odraslih osoba iz tri norveška okruga kako bi utvrdili koliko je krompira, pretežno kuvanog, svaka osoba konzumirala tokom nedelje. Tim naučnika takođe je ispitao rizik od smrti učesnika od svih uzroka, kardiovaskularnih bolesti, ishemijske bolesti srca i srčanog udara. Vreme praćenja ispitanika u proseku je iznosilo 33,5 godina.
Istraživači su želeli da otkriju da li postoji veza između konzumiranja više krompira i rizika od smrtnosti. Rezultati studije pokazali su da su učesnici koji su jeli najmanje 14 krompira nedeljno imali 12 odsto manji rizik od smrti od svih uzroka u poređenju sa ljudima koji su konzumirali 6 ili manje krompira nedeljno. Osobe koje su konzumirale najmanje 14 krompira nedeljno takođe su imale manji rizik od rane smrti od kardiovaskularnih bolesti, ishemijske bolesti srca i srčanog udara.
Studija „ne dokazuje da je krompir superhrana“, ali nije štetan kao što se misli
Studija je takođe pokazala da je svakih dodatnih 100 grama krompira pojedenih tokom dana bilo u vezi sa 4 odsto rizika od smrti (krompir srednje crvene boje približno je težak 175 grama, na primer). Istraživači podsećaju da ova studija „ne dokazuje da je krompir „superhrana„, već samo da nije toliko „loš“ kao što slovi, a to zavisi od načina pripreme. Istina je da ovaj krtolasti plod izaziva negativne fekte po zdravlje kao što je povećanje telesne težine, a što je posledica konzumiranja proizvoda od krompira sa visokim sadržajem masti i soli.
– U ovoj studiji imali smo podatke samo o kuvanom krompiru. To je zato što je studija sprovedena u periodu od 1970. do 1980, kada je upotreba prženog krompira bila neuobičajena, posebno u ruralnim područjima. Ovo ograničenje studije je važno imati na umu, jer je nepoznato da li će se isti pozitivni efekti na zdravlje videti i za druge popularne vrste pripremljenog krompira – naglasili su istraživači sa University of Oslo, piše Eklinika.
