Hrana je bila strogo propisana i tačno se znalo šta sme, a šta ne sme da se konzumira
Iako su se Olimpijske igre u staroj Grčkoj veoma razlikovale od onih koje imamo danas, antički sportisti su postigli mnoge neverovatne atletske podvige. Ali, postavlja se pitanje kakvu su dijetu držali ovi drevni sportisti?
U ranoj istoriji Olimpijskih igara, koje su počele 776. pre nove ere, hrana takmičara nije se razlikovala od one koju je jeo ostatak starih Grka. Ali, zanimljivo je da je drevna grčka ishrana uopšte bila uglavnom vegetarijanska. Ogromna većina Grka, čak i onih iz viših društvenih slojeva, nije svakodnevno konzumirala crveno meso, pa čak ni živinu.
Starogrčka ishrana uglavnom vegetarijanska
Mnogi obroci sastojali su se od ječmene kaše (pošto se pšenica smatrala nezdravom i dekadentnom), uz sir, sveže povrće i sezonsko voće sa smokvama, koje su bile najpopularnije voće u antičko doba.
Čuveni spartanski sportista Harmis jeo je isključivo biljnu hranu, a zahvaljujući zapisima o Harmisovoj ishrani imamo uvid u detalje o tome šta su antički sportisti konzumirali u Grčkoj. On je bio ubedljivi pobednik trke na 200 metara na antičkoj Olimpijadi 668. pre nove ere, a trenirao je na dijeti koja se uglavnom sastojala od suvih smokava.
Sočivo i pasulj su takođe bili sastavni deo ishrane sportista u staroj Grčkoj, ali su bili kontroverzni, jer su neki tvrdili da imaju negativne posledice po zdravlje.
Ne treba zaboraviti ni morske plodove i jaja, koji su takođe bili značajan deo drevne grčke ishrane a verovatno su služili kao dobar izvor proteina za drevne olimpijce.
Sportski treneri kreirali plan ishrane
Sportski treneri, kao i danas, bili su sastavni deo uspeha sportista u staroj Grčkoj. U antici su postojale dve vrste trenera – jedan koji se bavio opštim fizičkim zdravljem sportista, nešto kao sportski lekar, i drugi koji ih je trenirao u njihovom određenom sportu. Ovi treneri su često imali iskustvo u medicini. Herodik iz Megare bio je prvi atletski trener koji se po imenu pominje u drevnim tekstovima, a predavao je medicinu po Hipokratu.
Posebne dijete za sportiste
Oko 600. godine pre nove ere, više od sto godina nakon prvih Olimpijskih igara, stupila je na snagu „anankofagija“ ili propisana ishrana za drevne sportiste. Smernice ovih posebnih dijeta su često bile različite i zavisile su od trenera koji ih je kreirao, a od sportista se očekivalo da striktno prate svoje planove ishrane.
Meso u ishrani starih olimpijaca
U to vreme, ishrana starih olimpijaca počela je da se razlikuje od standardne drevne grčke ishrane. Kada su jeli meso, što je bilo mnogo ređe nego većina savremenih olimpijaca, drevni sportisti su jeli različite vrste mesa u skladu sa svojim sportom.
Prema drevnim izvorima, bokseri su jeli meso bika, dok su rvači jeli svinjetinu, a trkači koze. Iako je konzumiranje proteina životinjskog porekla bilo ređe nego kod nas, svakako je bilo češće od prosečnog starog Grka.
Kako je istorija Olimpijskih igara napredovala, sportisti su se sve više okretali ka mesu dok ono nije postalo standardni deo ishrane drevnih Olimpijaca.
Prvi „totalni mesaroš“
Prvi drevni grčki sportista koji je u potpunosti jeo mesnu ishranu bio je Dromeus iz Stimfala, koji je učestvovao na OI kao trkač na duge staze 480. godine pre nove ere, beleži antički istoričar Pausanije.
Drugi izvori tvrde da je Eurimen sa Samosa, bokser teške kategorije, preuzeo mesnu ishranu po savetu svog trenera, matematičara i filozofa Pitagore, koji je i sam bio strogi vegetarijanac.
Dnevno po 10 kila hleba i mesa plus 8 litara vina
Milo iz Krotona, jedan od najuspešnijih olimpijaca u svetskoj istoriji sa sedam olimpijskih zlatnih medalja u rvanju i 26 pobeda na Panhelenskim igrama, takođe je bio ljubitelj mesa. Zbog njegove slave ne samo kao neverovatno talentovanog sportiste, već i kao pojave, Milove preferencije u ishrani bile su predmet velikog interesovanja.
Prema drevnim izvorima, ishrana Mila od Krotona sastojala se od fascinantnih 10 kilograma hleba, još 10 kilograma mesa i osam litara vina dnevno. Stara zabeleška o ovom sportisti kaže da je jednom nosio bika po stadionu u Olimpiji, ubio ga jednim udarcem, a zatim pojeo.
Što se tiče hidratacije, sportistima je bilo dozvoljeno da piju vodu i vino uz određene uslove. Hladna voda je bila potpuno zabranjena, a vino je bilo dozvoljeno samo u određeno doba dana.
Drevni slatkiši poput medenih kolača nisu se preporučivali. Filozof stoik Epiktet savetovao je olimpijce da se klone praznih kalorija u poslasticama i slatkišima i da se generalno ne prejedaju.
