Postojbina ove čudesne biljke je Meksiko. Na našim prostorima je od davnina poznata kao najbolji lek za ušne bolesti, međutim njena primena i lekovitost je mnogo šira.
Koliko je ova biljka neverovatna i otporna najbolje opisuje njen latinski naziv Sempervivum, što u prevodu znači večno živa.
Tako sićušnog i krhkog izgleda, mesnatih listova punih lekovitih sokova, a tako prilagodljiva i nezahtevna. Raste bukvalno svuda, na planinama, među stenama i kamenjem, na krovovima kuća pa sve do bašta i saksija.
Sastav i lekovita svojstva
Čuvarkuća u sebi sadrži tanin, mravlju i jabučnu kiselinu, biljnu sluz, smolu, ulje. Najnovijim istraživanja utvrđeno je da je bogata i vrlo vrednim kiselinama, flavonidima i ugljenim hidratima. U narodnoj medicini se koristi zbog svojih antiupalnih i diuretičkih svojstava. Može se primenjivati u obliku obloga, sokova, tinktura, čajeva, masti i gelova.
Lekovito dejstvo čuvarkuće
Sok iz lista čuvarkuće leči uhobolju, gubitak sluha, oštećenja bubne opne i razne ušne infekcije. Samo 2 – 3 ml soka iz lista ukapanog u uho, rastvoriće višak sakupljene masnoće i smanjiti bol.
Takođe, sok od sveže biljke koristi se kod gnojne upale zubnog mesa i upale grla. Beloruski stručnjaci preporučuju sveži sok čuvarkuće sa medom kod srčanih mana.
Smatra se jednim od najsigurnijih lekova za širok spektar kožnih oboljenja. Zbog antiseptičkih i antiupalnih svojstava koristi se kao prva pomoć kod opekotina, ugriza i uboda insekata. Veoma brzo deluje i pruža olakšanje i smirenje.
Čuvarkućom možete lečiti i kurje oči, rane i čireve, herpes zoster, upale oka, zloćudne kožne bolesti, tvrdu kožu na tabanima, pegice….
Značaj čuvarkuće je znatno veći nego što se rečima može opisati. Ona je biljka iz Božije bašte koja nam je data kao dar. Na nama je da je uzgajamo, razmnožavamo i koristimo na pravi način.
Neverovatna biljka, zar ne?
