Rak srca postoji, moguće ga je dobiti , ali veoma retko
Toliko se priča o karcinomu pluća, jetre, debelog creva, želuca… Rak srca niko ne spominje, doktor objašnjava zašto je tako
– Rak srca postoji, moguće ga je dobiti , ali veoma retko. Zbog čega je tako? Osnovni uslov za dobijanje raka je deoba ćelija, odnosno replikacija. Tako se obnavljaju naša tkiva. Na primer, ćelije jetre se zamene za pet meseci, ćelije pluća se obnavljaju na svake tri nedelje, a ćelije kože se zamenjuju na svakih 28 dana.
U ljudskom organizmu 100 miliona ćelija umre svakog minuta i istovremeno se regeneriše 100 miliona ćelija. Tokom svih tih deoba moguće su greške. Ako jedna od tih ćelija napravi grešku ona postaje ćelija raka, gubi kontrolu deobe, ima mogućnost da se krvotokom raznese na drugo mesto, i tako nastaje rak – objašnjava dr Željko Ranilović, specijalizant interne medicine.
Po čemu se onda srce razlikuje od ostalih tkiva?
– Pa po tome što ćelije srca žive mnogo duže i vrlo retko se obnavljaju, toliko retko da je to u proseku svega četiri ciklusa obnavljanja za ceo život. S obzirom da su replikacije toliko retke daleko je manja šansa da dođe do greške, tako da su šanse da nastane rak srca veoma male – kaže dr Ranilović.
Kako se klasifikuju tumori srca?
Prema mestu nastanka, tumori se dele na primarne, koji nastaju iz neke srčane strukture (endokard, miokard ili perikard) i sekundarne ili metastatske koji nastaju ekstrakardijalno, a šire se na srčane strukture. Prema prirodi, tumori srca mogu biti benigni (miksom, rabdimiom, hemangiom, fibrom, lipom, limfom, teratoma benignum idr.) i maligni (rabdomiosarkom, lejomiosarkom, teratoma malignum, mezenhimim malignum i dr). Prema lokalizaciji dele se na perikardne (na srčanij kesi), intramuralne (u zidu) i intrakavitarne (unutar srčanih šupljina).
Simptomi raka srca
Kako objašnjavaju na sajtu Onkologija.net mogući simptomi zavise od vrste tumora, njegove veličine i lokacije. Maligni tumori se mogu proširiti na druge organe, na primer na pluća. Benigni tumori srca ne metastaziraju, ali zbog svog rasta mogu izazvati razne srčane probleme. Na primer, tumori koji rastu u predelu srčanih zalistaka mogu ometati protok krvi u srcu ili dovesti do stvaranja krvnih ugrušaka. Tumori srčanog mišića mogu izazvati srčanu insuficijenciju ili aritmiju. Neki ljudi nemaju simptome ili su veoma blagi. Drugi imaju simptome koji signaliziraju po život opasne srčane probleme.
Uvek je važno obavestiti svog lekara o prisutnim simptomima kako bi se jasno definisao njihov uzrok.
Generalno, ljudi sa malignim tumorima srca imaju simptome koji počinju iznenada i brzo se pogoršavaju, dok se simptomi benignih tumora uglavnom razvijaju postepeno. Neki od mogućih simptoma su osećaj nelagodnosti u grudima, vrtoglavica i nesvestica, umor, groznica i jeza, lupanje srca, gubitak apetita, noćno znojenje, otežano disanje i slično.
Neki od mogućih simptoma raka srca su osećaj nelagodnosti u grudima, vrtoglavica i nesvestica, umor, groznica i jeza, lupanje srca.
Kako se dijagnostikuje tumor srca?
Tumori srca se dijagnostikuju slikovnim testovima. Primarne tumore srca je često teško dijagnostikovati jer su znaci i simptomi slični onima kod mnogih drugih stanja. Obično se sumnja na tumor kod ljudi koji imaju simptome srčane insuficijencije bez jasnog uzroka ili se bolest otkrije slučajno kao deo lečenja druge bolesti.
Jedan od glavnih pregleda je ultrazvuk srca (ehokardiografija). Može se uraditi na standardni način (transtorakalna ehokardiografija), pri čemu lekar postavlja sondu na kožu grudnog koša kao kod uobičajenog ultrazvučnog pregleda drugih delova tela. Ovaj test je koristan za pronalaženje tumora u komorama (donje komore srca). Druga opcija je transezofagealni ehokardiogram, kada se sonda ubacuje kroz jednjak da bi se približila srcu, što je korisno za pronalaženje tumora u atrijuma (gornjim komorama srca).
Magnetna rezonanca (MRI) srca pomaže da se identifikuju detalji o tumoru, kao što je da li je maligni ili benigni. CT srca sa kontrastom je koristan za ljude koji imaju ugrađene uređaje (na primer, pejsmejkere) i ne mogu da se podvrgnu magnetnoj rezonanci. Takođe je dragocen za procenu celokupne oblasti grudnog koša (uključujući pluća i krvne sudove).
Lečenje je hirurško
S obzirom na mogućnost težih komplikacija i iznenadne smrti, operaciju ne treba odlagati. Lečenje sekundarnih tumora je pre svega simptomatsko. Kod sporo rastućih tumora pribegava se hirurškom uklanjanju metastaza koje neposredno ugrožavaju život.
(Kurir)
