Žalfija, poznata i kao obična ili baštenska žalfija, pripada porodici mente i deli botaničko poreklo s drugim biljkama poput origana, ruzmarina, bosiljka i timijana. Karakteriše je jaka aroma i zemljasti ukus, koji je čine popularnom u kulinarskim kreacijama širom sveta.
Osim što se koristi kao začin i dodatak jelima, žalfija ima i ulogu prirodnog čistača i repelenta za insekte. Ova višenamenska biljka dostupna je u svežem, sušenom ili obliku ulja, nudeći raznovrsne zdravstvene beneficije.
Kada je reč o hranljivim materijama, mlevena žalfija obiluje esencijalnim vitaminima i mineralima. U njoj se nalaze vitamini K, B6, C, E, kao i gvožđe, kalcijum, mangan, magnezijum, cink i bakar. Osim toga, sadrži razne antioksidanse poput kofeinske kiseline, hlorogenske kiseline i rozmarinske kiseline, koji su od vitalnog značaja za borbu protiv oksidativnog stresa u organizmu.
Žalfija je poznata po svom bogatstvu polifenola, sa više od 160 različitih polifenolnih jedinjenja. Ovi moćni antioksidansi imaju ključnu ulogu u jačanju imunološkog sistema i zaštiti organizma od štetnih slobodnih radikala. Pored toga, istraživanja su pokazala da polifenoli iz žalfije imaju potencijalna antiinflamatorna, antikancerogena i neuroprotektivna svojstva.
Zanimljivo je da se žalfija tradicionalno koristi i za ublažavanje simptoma menopauze, zbog svojih svojstava sličnih estrogenima. Takođe, postoji i nekoliko studija koje sugerišu da žalfija može pomoći u regulaciji nivoa šećera u krvi, poboljšanju oralnog zdravlja, podršci kognitivnih funkcija i pamćenja, kao i održavanju zdravlja kardiovaskularnog sistema.
Uključivanje žalfije u ishranu može se postići na različite načine, od dodavanja u supe i variva, do korišćenja u marinadama i sosovima.
S obzirom na sve ove zdravstvene prednosti, žalfija predstavlja pristupačan i ukusan način za unapređenje opšteg zdravlja i dobrobiti.
