Sezona zimnice je uveliko počela, većina domaćica je već probala najbolji recept za kisele krastavčiće – još bolje od onih kupovnih, a mnoge već su već stavile kupus na kiseljenje. Međutim, povrće i voće nose sa sobom jedan zdravstveni rizik, a to je da sadrži poveću količinu nitrata.
Nitrati su hemijska jedinjenja koja se dodaju voću i povrću kako bi plod što pre sazreo. Problem je kada ova hemija prodre u namirnicu, tada postaje opasna po zdravlje. Kod mladog kupusa, nitrati se najviše nakupljaju u korenu i površinskim listovima, a najmanje u samoj sredini glavice.
Zato stručnjaci apeluju da nikako ne jedete koren, koji mnogi vole da grickaju kada „izdube“ glavicu pre nego je polože u bure i započnu kiseljenje. Ako kuvate sladak kupus, obavezno odbacite površinske listove, velika je mogućnost da sadrži nitrate.
Koja količina nitrata je opasna?
Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, „bezbedan“ unos nitrata je 5 mg dnevno na kilogram telesne težine. Pa tako, za osobu koja je teška na primer 60 kg, neće biti problem ako unese 300 mg nitrata kroz hranu, što je otprilike oko 400 g svežeg kupusa (naravno, ako uklonite koren i površinske listove, količina nitrata po gramu kupusa se smanjuje). Međutim, stručnjaci napominju da nema razloga za brigu, jer nije svaka glavica kupusa „nakljukana hemijom“. Jednostavno treba biti obazriv sa plodovima koji su hranjeni organskim i mineralnim đubrivima kako bi brže rasli i bili veći.
Kako odabrati najbolji kupus?
Prilikom izbora kupusa morate obratiti pažnju na miris i izgled. Povrće bi trebalo da miriše baš tako – na kupus. Spoljni listovi povrća moraju da budu netaknuti, bez oštećenja, da budu karakterističnog oblika i boje (bela, zelena ili ljubičasta). Spoljno lišće ne bi trebalo da bude osušeno, a kod bele i ljubičaste sorte, ovo lišće bi trebalo i da se „sija“.