Verovatno ne postoji Srbin koji se na pomen popare ne vrati u detinjstvo, makar na kratko.
Ovo tradicionalno srpsko jelo od bajatog hleba i vode spada u onu grupu jela koju nazivamo „sirotinjskim“, jer u starim srpskim domaćinstvima često nije bilo ničega što bi se uz njega jelo, a othranilo je generacije.
Ipak, varijacije na jelo su brojne, a čuveni Čkalja podelio je svoj recept za poparu, koja je bila njegovo omiljeno jelo, preneo je Yugopapir.
Čkalja je bio strog i tradicionalan, bar ako je suditi po njegovom receptu, nema odstupanja, a ni modernizacije recepta.
– Poparu nije, kao što se misli, tako jednostavno napraviti. Dobra popara, prava popara, popara „a la Čkalja“ pravi se ovako:
Uzme se bajat crni hleb (ali nikako sa kimom) i isecka se vrlo sitno.
Dok vi seckate, na drugoj strani vri voda.
Kad provri posolite (od toga koliko će gostiju da proba poparu, zavisi koliko ćete vode i soli da stavite) pa stavite svinjsku mast.
Nikako zejtin! To već nije popara.
Kad se mast istopi stavi se hleb i meša se sve dok popara vri. Onda se izmakne, malo se popričeka, a za to vreme se iseče stari sir.
Ne dolaze u obzir nikakvi ementaleri i gorgonzole, nego običan stari, beli sir.
I, onda, svakom gostu tanjir popare, a sa strane kriška sira. Pa se to tako jede: popara-sir, popara-sir, popara-sir… – rekao je u članku objavljenom u Kuvaru praktične žene.
(Kurir)
