Ženama je priroda podarila majčinski instinkt, neku vrstu predodređenosti za ulogu koja ih očekuje kada dobiju dete. Očevi, sa druge strane, moraju da se uklope, izgrade odnos s detetom i polako se priviknu na izmenjenu porodičnu situaciju.
Stručnjaci kažu da moderni očevi sve više učestvuju u odgajanju, nezi i obrazovanju svoje dece. Oni više nisu samo autoritativne figure kojih se deca plaše, nego su tu da pozitivno utiču na detetov karakter, njegove osobine i navike.
Istraživanja pokazuju da deca izrastu u daleko kvalitetnije osobe kada su očevi aktivno uključeni u njihovo odrastanje, a stručnjaci tvrde da postoje zajedničke karakteristike koje krase sve dobre očeve. Evo najvažnijih od njih.
1. Dobri očevi su i dobri modeli. Deca lako primaju poruke, kako verbalne, tako i neverbalne, odnosno posmatraju kako se ponašate i to oponašaju.
2. Dobri očevi su uvek tu za dete, ne beže od kućnih obaveza i poslova i ne prepuštaju negu deteta isključivo majci. Aktivno učestvuju u svemu, grade prijatnu porodičnu atmosferu i trude se da svojoj deci budu pozitivni uzori.
3. Previše strog, autoritativan otac, ili onaj koji svojoj deci ne pruža dovoljno nežnosti, formiraće dete po svom modelu, pa ni ono neće biti u stanju da se drugačije postavlja prema svojoj deci.
4. Dobri očevi biraju reči i ne razgovaraju impulsivno. To pretpostavlja strpljenje da se s detetom razgovara na njegovom jeziku. Stručnjaci tvrde da mlađa deca ne razumeju apstraktne pojmove, pa očevi treba da govore tako da ih deca shvataju.
5. Dobri očevi podstiču decu. Očevi, prema pravilu, više nego majke, decu uče rešavanju problema.
6. Očevi koje stručnjaci nazivaju dobrim deci dopuštaju da sama dođu do svojih rešenja, ne nameću im sopstveno mišljenje. Dozvoljavaju deci prostor i vreme, ali i sigurnost da bi se odvažila na sopstveni stav.
7. Dobri očevi ohrabruju i podstiču dečju kreativnost i intuiciju.
8. Dobri očevi se čuvaju osuđivanja. Deca greše dok usvajaju nova znanja. Očevi koji se čuvaju osuđivanja znaju kada treba zadržati svoj sud za sebe. Uočavaju dečje greške, ali ih ne vrednuju kao dobre i loše nego uče decu da ih posmatraju kao izbore koje ponekad moraju samostalno da naprave.
9. Dobri očevi decu vide kao učitelje. Učenje je uzajamni proces – i od dece može mnogo da se nauči. Maleni nam uvek nude lekcije, pa su dobri očevi više usredsređeni na ono što oni moraju da nauče i preduzmu, umesto da od deteta očekuju previše.
