Odabir psa nije odluka koju treba uzeti olako. Psi nisu samo kućni ljubimci, već i članovi porodice koji zahtevaju vreme, pažnju i odgovornost. Pre nego što donesete odluku o tome koju rasu da izaberete, važno je da razmotrite naš način života, prostor u kome živimo i količinu vremena koju možemo da posvetimo svakodnevnoj nezi. Neke rase imaju specifične potrebe, bilo da se radi o fizičkoj aktivnosti, negovanju ili obuci, koje možda ne odgovaraju svim porodicama.
Stručnjak za ponašanje pasa Vil Aterton je u videu objavljenom na TikToku objasnio koje rase pasa on lično ne bi izabrao i šta ih čini lošim izborom za mnoga domaćinstva, piše Exspress. Njegov prvi izbor bio je kavkaski ovčar, veliki stočarski pas poreklom iz regiona Kavkaza poznat po tome što je izuzetno nezavisan i inteligentan.
„Oni su apsolutno prelepa, kraljevska, moćna stvorenja, ali pripadaju divljini koja štite stada od ekstremnih predatora poput medveda i vukova. Vrlo retko su dobri kućni ljubimci i to nije vrsta energije koju bih doneo svojoj porodici sa malom decom“, objasnio je Aterton.
Na drugo mesto je stavio koker španijele i špringer španijele kao rase koje lično nikada ne bi izabrao.
„Volim da ih gledam kako rade u polju kada lovim sa svojim labradorom, ali unošenje te energije u kuću nije dobar izbor za mene, jer želim psa koji može da se smiri i opusti i da može da izađe i radi. Retko nalazim da španijeli to mogu da urade“, rekao je on.
Njegov poslednji izbor bio je sibirski haski. „Imao sam ga ranije i samo ću reći da ga više nikada neću imati“, rekao je pseći biheviorista.
Britanska organizacija koja pruža veterinarsku negu životinjama kojima je potrebna (PDSA) opisala je sibirske haskije kao aktivne i inteligentne pse koji su uvek u pokretu. „Veoma su inteligentni, ali je poznato i da su pomalo nestašni, tako da definitivno odgovaraju iskusnim vlasnicima koji mogu da zadovolje njihove zahtevne potrebe za obukom i vežbanjem“, objasnio je Aterton.
Takođe, sibirski haskiji su skloni destruktivnom ponašanju u kući kada su ostavljeni sami i često zavijaju. Vlasnici haskija treba da budu spremni za granično testiranje, a PDSA je preporučila da vlasnici haskija prvi put posete trenera pasa. Anksioznost odvajanja je još jedan uobičajeni problem sa kojim se suočavaju mnogi haskiji. „Haskiji se zaista loše snalaze sami i idealno bi trebalo da imaju dom gde je neko uvek tu da im pravi društvo“, zaključili su.
(Večernji list)
